Izvor: Southeast European Times, 26.Nov.2012, 23:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetska banka ističe napredak, izazove u Bugarskoj

Sa dobrom politikom i investicijama u javnu infrastrukturu i usluge, Bugarska bi mogla da postigne svoj cilj konvergencije sa Evropom u narednih 20 godina, kaže Svetska banka.

26/11/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 26.11.2012.

Mada je razvojni put Bugarske povremeno bio težak u protekle dve decenije, zemlja je postigla velike uspehe, rekla je Svetska banka obeležavajući svoje 20-godišnje partnerstvo sa tom balkanskom zemljom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
„Danas Bugarska nije samo zemlja članica Evropske unije, nego je postala i deo evropskog mehanizma konvergencije dok se trgovina širila, a priliv kapitala povećavao“, rekla je ta međunarodna institucija ranije ovog meseca.

Izgledi za ulazak te balkanske zemlje u EU 2007. godine učinili su je privlačnom za strane investitore. Između 2002. i 2008. godine Bugarska je privukla „rekordan nivo“ stranih direktnih investicija, u iznosu od 16,5 odsto od BDP-a -- treći najveći u Uniji posle Luksemburga i Mađarske.

S obzirom da je javni dug u odnosu na BDP iznosio 15,5 odsto u 2011, Bugarska je druga zemlja sa najmanjim dugom među državama Unije, nakon Estonije u kojoj je taj odnos 6 odsto.

Mada je i dalje najsiromašnija zemlja Unije, Bugarska je takođe uspela znatno da smanji svoj raskorak u prihodima -- njen BDP po glavi stanovnika, kao deo BDP 27 zemalja EU, povećao se sa 28 odsto u 2000. na 45 odsto u 2011. godini.

„Bugarska je postigla puno u protekle dve decenije, uključujući solidnu makro-ekonomsku stabilnost, koja je izuzetno važna u današnjoj nesigurnoj ekonomskoj klimi“, izjavio je regionalni direktor Svetske banke za centralnu Evropu i baltičke zemlje Peter Harold u Sofiji.

„Sa dobrom politikom i investicijama u javnu infrastrukturu i usluge kofinansiranim evropskim grantovima, cilj konvergencije sa Evropom u narednih 20 godina deluje zaista ostvarljivo.“

Ali, prostora za opuštanje nema, jer se ta balkanska zemlja i dalje suočava sa nekim ključnim izazovima.

Demografska situacija u Bugarskoj je među najgorima u Evropi. Njeno stanonvištvo se smanjilo sa skoro 9 miliona 1985. godine na ispod 7,4 miliona prošle godine i očekuje se da će iznositi manje od 5,4 miliona do 2060, ako se taj trend ne promeni.

„Predviđa se da će Bugarska imati najbrže smanjenje radno sposobnog stanovništva“, navodi Banka.

Bugarski ministar finansija Simeon Đankov rekao je da su konvergenicja sa nivoom prihoda EU27, nepovoljna demografska situacija i energetska nezavisnost glavna tri zazova sa kojima se Bugarska suočava u narednih pet do deset godina.

„Postoje neki konkretni koraci koji mogu da se preduzmu i ova vlada ih preduzima“, rekao je ministar za SETimes kada je upitan oko mera za rešavanje demografskih problema Bugarske.

Primer koji je naveo bili su planovi vladajuće stranke desnog centra GERB da izgradi 80 obdaništa u velikim gradovima u zemlji u naredne četiri godine, što će omogućiti majkama oko 70.000 dece da se vrate na posao.

„Treba se usredsrediti na stvaranje većeg broja radnih mesta“, izjavio je Đankov.

On je izrazio uverenje da će takva politika dovesti do toga da manji broj Bugara mora da traži posao u inostranstvu, istovremeno pomažući da se više iseljenika navede da se vrati kući.

Prema Georgiju Angelovu, višem ekonomisti Instituta Otvoreno društvo u Sofiji, ključni izazov je napraviti od Bugarske prosperitetnu zemlju.

„Sve drugo, uključujući demografsku situaciju, povezano je i predstavlja posledicu toga“, rekao je on za SETimes. „Ljudi emigriraju iz Bugarske samo zato što je ovo najsiromašnija zemlja u EU. Ako se ta činjenica ne promeni i Bugari ne dobiju osećaj da se njihova zemlja kreće napred kako bi videli da ima smisla da ostanu i odgajaju svoju decu ovde, broj ljudi koji odlaze iz svoje domovine će rasti.“

Ekonomsko usporavanje i porast nezaposlenosti najveći su izazovi sa kojima se suočavaju zemlje jugoistočne Evrope u neposrednoj budućnosti, rekla je Satu Kahkonen, sektorska direktorka Svetske banke za region Evrope i centralne Azije.

„Kao grupa, jugoistočna Evropa je već ušla u recesiju. Postoje varijacije između zemalja, ali već smo videli smanjenje rasta, posebno u Srbiji, a takođe vidimo usporavanje u svim zemljama“, izjavila je ona za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...