Izvor: Blic, 27.Maj.2013, 08:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetska banka: Prezadužene opštine

Mnoge opštine u Srbiji nisu smanjile broj zaposlenih uprkos zakonskoj obavezi, dok lokalnim javnim preduzećima samouprave pored subvencija plaćaju i za investicije.

Zbog teške situacije u budžetu, rezovi se moraju napraviti i na lokalu, a država treba da prekine s praksom preuzimanja opštinskih dugova i pooštri propise o njihovom zaduživanju, poručuje se u najnovijoj analizi Svetske banke.

Ukupan iznos duga lokalnih samouprava iznosio je krajem prošle godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oko 73 milijarde dinara ili oko dva odsto BDP-a. Taj iznos, međutim, ubrzano raste, pa postoje rizici da veći broj opština zatraži od države da im pomogne u plaćanju obaveza, upozorava se u izveštaju „Pregled finansija i rashoda lokalnih samouprava” Svetske banke, u koji je „Blic“ imao uvid.

U analizi se konstatuje da je deo opština koristio prihode od taksi i usluga da plaća zaposlene preko dozvoljenog limita, kao i da nije u potpunosti poštovana ni kontrola zarada na lokalu. S druge strane, gomilaju se kašnjenja u plaćanju prema dobavljačima, za struju i energente, u čije se rešavanje na kraju mora uključiti država.

Dug lokalnih samouprava

(u milionima dinara)

Suficit/deficit u budžetima lokalnih samouprava

(kao procenat prihoda)

2009. 26.309

2009. -9

2010. 39.689 2010. -6

2011. 59.790 2011. -8

Oktobar 2012. 73.781

Posebnu opasnost predstavlja rupa u gornjoj granici opštinskog zaduživanja. Ona je postavljena na 50 odsto opštinskih prihoda iz prethodne godine, a izuzetak, koji bi trebalo ukinuti, napravljen je za zajmove sa rokom dospeća od pet i više godina.

Tu rupu u zaduživanju najviše je koristio Beograd, čiji je dug krajem 2011. iznosio 37,3 milijarde dinara ili oko 60 odsto prihoda. Postoji, međutim, rizik da bi i druge opštine mogle krenuti tim putem. Kragujevac je, na primer, zadužen u visini trećine prihoda, dok je u Nišu za samo godinu dana dug porastao sa 41,8 miliona dinara na 1,1 milijardu dinara, što je oko 22 odsto prihoda.

Opštinama se u izveštaju sugeriše da treba da poboljšaju naplatu poreza na imovinu i lokalnih taksi, kako bi manje zavisile od transfera iz republičke kase. Primera radi, u Aranđelovcu postoji 21.000 korisnika električne energije, a samo 9.500 ljudi plaća porez na imovinu.

Produktivnost zaposlenih u toplanama

Zapadna Evropa 10

Zemlje u tranziciji 4

Novi Sad 3,5

Srbija (prosek) 1

*U gigavat-satima po zaposlenom

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...