Izvor: Danas, 20.Avg.2015, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveta premudrost i neznani junak
Kad ste u Sofiji, i kada izađete iz hrama Aleksandra Nevskog, napravite još koji korak ka centru i doći ćete do Crkve Svete Sofije, koja potiče još iz 6. veka (izgrađena je na ostacima dve crkve iz 4. veka), što je čini najstarijom hrišćanskom građevinom u Sofiji. Na istom mestu je postojalo i groblje one stare, već pomenute, Serdike.
Zato se danas, ispod temelja crkve nalazi muzej - a procenjuje se da na još većoj dubini, u nekoliko nivoa, postoji preko četiri stotine >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << grobnica. I sam grad je dobio ime po ovoj crkvi, pošto se prethodno zvao Sredec (prvo Serdika, pa Sredec, pa Sofija), a reč "sofija", grčkog porekla inače znači "mudrost". Tako je i "Sveta Sofija" - isto što i "Mudrost božja ili Sveta premudrost". Za vreme turskog "prisustva" crkva je neko vreme bila u statusu v.d. džamije, sve dok jedan zemljotres, 1858. godine, nije rešio da je tome kraj. Crkva je kasnije, naravno, obnovljena (kako bismo je inače videli?) a ispred nje se nalazi spomenik - grobnica neznanog junaka, posvećen svim izginulim bugarskim vojnicima tokom Prvog svetskog rata. E sad, jedno je neznani vojnik, a drugo je neznani junak. Ako smem da primetim, preci naših bugarskih domaćina, koji su se onomad borili na prostorima nekadašnje Jugoslavije, teško da bi se mogli nazvati junacima, jer, uostalom, reč "junak" ili "heroj" nekako ide samo uz odbrambeno i oslobodilačko ratovanje, a ne uz okupaciju? Spomenik se, inače, nalazi uz sam zid crkve, a malo dalje, uz trotoar - nalazi se veliki bronzani lav, čuvar, koji onako nezainteresovano gleda ka hramu Aleksandra Nevskog, i Nacionalnoj galeriji strane umetnosti, u pozadini hrama, nekih pet lavljih skokova u ka zapadu. Odmah pored je i spomenik caru Samuilu (vladao od 997. do 1014), velikom bugarskom vladaru koji je po Balkanu poosvajao sve što se moglo poosvajati. Bez pretenzije da izvodim neke sofističke, a ni sofisticirane zaključke posle tako kratke posete Sofiji, ipak da kažem da bi bilo lepo vratiti se na još nekoliko dana u ovaj grad. Preostali deo Sofije smo videli iz automobila, vozeći se prvo bulevarom Cara osloboditelja, a zatim bulevarom "Carigradsko šose" - koji vas, sa svojih 6-7 kilometara dužine dovodi pravo do obilaznice, tj. izvodi vas pravo na autoput "Trakija" ka Plovdivu. Dakle, moglo se videti da su veliki delovi Sofije još uvek onakvi kakvi su bili i u vreme Varšavskog pakta (što se kaže - socrealistički), ali se vide i mnoge nove, velelepne građevine, ponekad - a uobičajeno - vezane za banke, velike zapadne kompanije, tržne centre i slično. Centar Sofije je predivan, sav u trgovima (istina, ne baš velikim), parkovima i velelepnim zgradama, a kada tako izgleda po onoj dosadnoj kiši, verujem da bi sunce dodalo još jedan sloj lepote na sve ono viđeno. Kažu da ovde obavezno treba obići i sofijske šoping molove, Pirotsku ulicu, bulevar Vitoša i slične stvari, ali to je već pitanje budžeta za letovanje. Pošto nam se taj budžet već zasnivao na deficitarnom finansiranju, koje ni MMF ne bi uspeo da ispegla, ostalo nam je samo da produžimo dalje, ka obali Egeja.
