Izvor: Danas, 09.Mar.2015, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet je mali
U okviru Monreala je i Benediktinska Opatija. Ukrašena sa stotinu "uvrnutih" stubova od alabastera neverovatno podseća na "Lavlje dvorište" granadske Alhambre (što govori o uticaju Arapa). Ono što je mene očaralo bile su veličanstvene kraljevske kočije napravljene još pre devet vekova!
Od ljupkog trga sa baroknim fasadama Kvatro Kanti - Četiri Ugla, odlazimo na prelepu Pjaca Pretorija. U njenom centralnom delu je fontana ukrašena sklupturama i vrhunskim vizantijskim mozaicima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << U vrelom danu, žubor vode deluje blagotvorno...
Podne je. Ulice Palerma najednom postadoše sablasno prazne. Nigde znaka života - šaloni spušteni kao kapci na očima, prozori zatvoreni sa navučenim zastorima, kafane, restorani i kafei sa prevrnutim stolicama - izuzev ponekog automobila i nas - nigde žive duše. Šta je to sa Palermom ovog rano septembarskog dana u sred podneva?! Pa PODNE JE!!! ODMOR - SIESTA - pauza - beg od vreline, spavanje DRIMTAJM! I ko bi, molim vas, i bio na ulici na +44C? Turisti, avanturisti, i oni treći... (A klima uređaji - njente, Sicilijanci više vole siestu od tih "glupih novotarija"...)
Između ulica via Emanuela i via Boneli pred nama se ukaza veličanstveni trg sa platanima i raskošnom Katedralom u sredini. Započeta u 12-om njena gradnja je trajala nekoliko vekova. I opet su Normani njeni tvorci... Unutra je prijatno - nema sunca, a ni sveta! Smeštamo se na klupe. Sa severne strane kroz okrugli prozor sa krova sunce mi pada pred noge i osvetljava jedan od 12 astroloških znakova uklesanih u mermerni pod svetilišta, i tako svakog sunčanog dana u isto vreme! Ispod Katedrale, nalaze se i grobnica jednog od poslednjih osvajača ovog ostrva - španskog kralja Fridriha II. i njegove supruge Konstance Aragonske.
Na izlazu nas opet dočekuje žeženo sunce i...
"Prego sinjore! Prego sinjo... Ajj, ajj ajj... Otkude ti majčice ovde?!", na srpskom jeziku mi se obraća tamnoputa žena sa zlatnim zubom. Sa usnulim dečakom u krilu sedi u hladu stepenica.
"A, odkud TI ?"
"Kako odkude, glavu spasavala pa došla sa Kosovo..."
"Kako se zoveš?"
"Zumreta... i Ilinka i Gara."
"Pa šta si ti?!"
"Srpkinja! Kaži sine Nemanja da ti je mati srpska Ciganka iz Mitrovicu! U krštenicu mi piše Velinka, kad ustreba ja sam Zumreta, a moji me zovu Gara... Kako sam došla? Mal' 'odala, mal' plivala, a kako mi je! Dobro majkooo, ne mož' bit' bolje! Glava mi na vrat, a dobro i zarađujem... Prego sinjore, graci sinjora... Ajd', pa živa mi bila! Od teb' neć' da tražim - ti si moj rod, moja sorta..."
