Izvor: Politika, 01.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet je globalno selo
Uvek sam uživao u vašem gradu i kulturi, kaže francuski saksofonista
Za Žilijena Luroa kažu da je jedan od najznačajnijih svetskih džez saksofonista. Mnogi ga nazivaju i "Petrom Panom francuske džez scene". Ovaj tridesetpetogodišnjak je tokom karijere sarađivao sa vrhunskim muzičkim imenima i osvajao brojna priznanja, a i kritika je imala samo reči hvale za njegov rad. Luro, poznat po svojoj moći eksperimentisanja u muzici, predstaviće sa svojim bendom poslednji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << projekat "Fire and Forget" beogradskoj publici u subotu uveče u Barutani u okviru festivala "Balkanic Windows". U razgovoru za "Politiku" Luro se priseća vremena od pre desetak godina kada je sa kvartetom Bojana Zulfikarpašića gostovao u Beogradu.
– Taj koncert je bio sjajan, a posle toga sam dolazio još nekoliko puta i uvek sam uživao u vašem gradu i kulturi, tako da mi je drago što dolazim ponovo sa svojim bendom.
Luro smatra da je postojanje festivala "Balkanic Windows" veoma značajno za Beograd i izražava nadu da će se džez scena u Srbiji neprestano razvijati. O tome šta očekuje sve one koji dođu na njegov koncert u subotu, naš sagovornik kaže:
– To je u osnovi džez, ali sa korenima u roku. Svi članovi mog benda, kao i ja, ista smo generacija, i pre nego što smo počeli da se bavimo džezom započeli smo karijere svirajući rokenrol po podrumima. Želeo sam ovim projektom da se vratim svojim tinejdžerskim korenima, ali i da dočaram ono što je Majls Dejvis radio sedamdesetih godina. Takođe, tu ima i uticaja elektronske muzike.
Luro već dugo sarađuje sa našim proslavljenim muzičarom Bojanom Zulfikarpašićem, koji je proteklih godina napravio veoma uspešnu karijeru u Francuskoj. Kako je uopšte počeo da radi sa Zulfikarpašićem, koji će zajedno sa njim nastupiti u Beogradu, sagovornik "Politike" objašnjava:
– Upoznao sam ga još 1989. godine. Od tada sviramo zajedno i Bojan je jedan od mojih najznačajnijih muzičkih partnera. Zahvaljujući njemu otkrio sam muziku Balkana, koja me dugo intrigirala, i počeo sam da je koristim u svojim kompozicijama.
Luro ističe da u njegovoj muzici, pored balkanskih melodija, ima uticaja rokenrola, afričkih ritmova, hausa i drum`n`basssa, koje je upoznao živeći u Londonu krajem devedesetih, ali posebno izdvaja muziku Južne Amerike, koja ga je veoma inspirisala i dodaje:
– Svet je danas globalno selo!
Tokom dugogodišnje karijere Luro je ovenčan brojnim značajnim nagradama, poput "La Defense", "Victoires de la Musique". O tome koliko je važno za jednog džez muzičara da bude nagrađivan i da dobija pozitivne kritike, čuveni francuski saksofonista priča:
– Ja se samo trudim da stvaram svoju muziku i naravno da je dobro kada vas neko spominje i nagrađuje. Kada sam radio sa Ebi Linkoln ona je imala običaj da kaže: "Bolje i da dobijete lošu kritiku, nego da se uopšte ne priča o vama". Budući da je džez muzika o kojoj se mnogo ne piše i ne priča u medijima, džezerima je potrebna svaka prilika da neko za njih, na bilo koji način, čuje.
Žilijen Luro na kraju otkriva kakvi su mu planovi posle beogradskog koncerta:
– Snimaću sa jednim francuskim pijanistom, zatim nastupam sa marsejskim bendom "Troublemakers" na festivalu u Parizu, a potom me očekuju još neki koncerti. Radim i na novom projektu sa kubanskim muzičarima, koji će se bazirati na rumbi, i taj album bi trebalo da izađe u februaru sledeće godine.
J. Koprivica
[objavljeno: 01.09.2006.]
