Izvor: Blic, 13.Jan.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šverc ptica opasna rabota
Na meti krijumčara životinja najčešće su šumske kornjače i zaštićene vrste ptica, ali ne retko se dešava da srpski carinici u prtljagu naših ili stranih državljana pronađu kameleone, šarene žabe, varane, zmije, iguane, pitone, škorpije. Šverceri pokušavaju životinje da prenesu preko granice po narudžbini kolekcionara ili restorana. Kada se nelegalni prtljag otkrije, životinje se oduzimaju i zbrinjavaju u zoo vrt Palić, a ukoliko su uginule prepariraju se i čekaju sudski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proces.
Prema izveštajima Programa UN za zaštitu životne sredine (UNEP) i Međunarodne konvencije o trgovini ugroženom florom i faunom (CITES), procena je da trgovina divljim i egzotičnim životinjama godišnje dostiže 20 milijardi dolara, čime je svrstana odmah iza nelegalne trgovine drogama i oružjem. Srbija je među prvih pet zemalja Evrope po toj vrsti kriminala. Izveštaji kazuju i to da neki primerci po kilogramu vrede više od iste količine kokaina ili heroina.
Jasmina Jović, načelnica odseka za zaštitu prirode, Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, kaže za „Blic" da se u Srbiji najčešći pokušaji nelegalnog izvoza ili uvoza zaštićenih životinjskih vrsta, odnose na šumske kornjače i ptice.
- Ali nije redak slučaj da ljudi nelegalno, bez prateće dokumentacije drže iguane, pitone, varane, škorpije, barske kornjače. One ne smeju da se drže bilo kako i njima se ne sme trgovati, jer su na spisku Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti i strogo su zaštićene. Vrstama koje su na spisku CITES –a moguća je trgovina, ali uz određene dozvole– objašnjava Jović.
Krivično delo
Uvoz i izvoz životinjskih vrsta koje su na listama CITES bez dozvole, je krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Izvoz retkosti iz Srbije je posebno, strogo zabranjen. Ali to krijumčare ne sprečava da na razne načine pokušaju da ih prošvercuju.
- To su slučajevi u kojima se najčešće radi o retkim vrstama koje nisu poreklom iz Srbije. Nedavno smo na graničnom prelasku Batrovci u automobilu iračkog državljanina pronašli 18 fazana i osam patki mandarinki. One nisu zaštićene, ali vlasnik nije imao dokumentaciju, pa smo zabranili tranzit kroz Srbiju. Kontrole uvek obavljamo sa stručnjacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije koji prepoznaju životinje i određuju postupanje sa njima. Sarađujemo i sa MUP-om i Upravom carina. Kada zateknemo zaštićene vrste bez dokumentacije, privremeno oduzimamo životinje i prenosimo u prihvatilište zoo vrta „Palić" i podnose se prijave nadležnim organima – objašnjava Jović.
Ptice iz Srbije krijumčare se i žive i mrtve. Mrtve je teško prepoznati, jer su očerupane i zamrznute bez glava. Takve se izvoze uglavnom italijanskim restoranima. A pojedine porcije takvih divljači dostižu i do 200 evra. Na graničnom prelazu Gorica između Slovenije i Italije, 2001. godine otkriven je do tada najveći tovar ubijenih ptica iz Srbije, čak 120.702 komada! U švercu ptica iz Srbije je nestalo oko milion različitih primeraka, a od toga više od polivine čine štiglići, slavuji i druge pevačice iz porodica zeba, drozdova i grmuša. Cena po ptici pevačici na crnom tržištu kreće se od pet do 150 evra. Barske ptice prodaju se od 10 do 100 evra po komadu. Ptice nastale genetskim inženjeringom se najslabije prodaju, a cena im je od 100 do 200 evra. Sokolovi, orlovi i jastrebovi se prodaju samo živi a cene se kreću od 500 do fantastičnih 50. 000 evra.
Stručnjak Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Goran Sekulić, kaže za „Blic" da se tako najčešće krijumčare prepelica, grlica i neke ptice pevačice koje love strani lovci.
- Kada su ptice cele i očuvane nije ih teško prepoznati, ali ne i kada su obrađene. Kod nas ima dosta stranih lovaca. Oni dolaze da love ptice pevačice u zemlje gde nije rigorozna kontrola, kao što je Srbija, Bugarska, Rumunija. Druga stvar su egzotične ptice koje se uvoze i izvoze. Tu ima neke ukrasne živine, fazana i pataka, ali i ređih egzotičnih vrsta. Srbija često služi kao tranzit da bi se izbegle rigorozne granične procedure.
Izvoz sokolova
Nedavno smo otkrili paket koji je putovao iz Holandije za Iran. Ide se i preko Rumunije, Bugarske. Letos smo imali slučaj kada smo osujetili pokušaj prenosa izuzetno retke vrste prica „modrovrane". One su uhvaćene u Srbiji i plan je bio da stignu u Holandiju. Bile su žive i spakovane u nekakve papirne tube, sakrivene ispod sedišta kamp prikolice. To je zaista nehumano – priseća se Sekulić. On dodaje da mnogo ptica u toku transporta ugine jer se vezuju, pakuju u kutije i vreće da se ne bi pomerale. Sekulić napominje da se u Srbiji legalno gaje sokolovi koji se izvoze u Arapske emirate i da upravo zbog toga nisu zabeleženi neki veći pokušaji krijumčarenja tih ptica.
- Poslednjih godina povećan je broj uvoza ptica i to naročito papagaja iz Afrike. Kod nas ima puno ljudi koji se bave tim hobijem. Najviše se legalno uvoze žako papagaji. Međutim, ima sumnji da se nešto od toga što legalno uđe, prokrijumčari dalje za Evropu – upozorava Sekulić.
Rastko Ajtić, herpetolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kaže za „Blic" da su osim ptica za šverc iz Srbije, najinteresantnije šumske kornjače.
- One su duge 20 santimetara i mogu da žive do 80 godina. Zato su i interesantne za kolekcionare i odgajivače. Krijumčari ih stavljaju u platnene vreće i umuvaju u garderobu. Tako se nadaju da ih skener na carini neće otkriti. Egzotične vrste se uvoze iz afričkih zemalja, Nigerije, Obale Slonovače, Madagaskara, Tanzanije i to uglavnom kameleoni i vrsta šarenih žaba „mantele". Kameleoni su primamljivi jer imaju poseban način života, menjaju boje, ali dobar deo njih ugine još u transportu. Prevoze se svi, počev od najmanjih koji su oko sedam santimetara dužine, do onih koji dostižu i više od 40 santimetara. Kameleoni su najteži za gajenje, jer su iz tropskih pojaseva i traže konstantnu temperaturu od oko 25 stepeni i dosta vlage. Poslednjih godina u Srbiji je postalo moderno da se neguju kameleoni i to kako raste standard stanovništva. Ima i onih koji kupuju varane, velike guštere koji mogu da dostignu veličinu i od dva metra – objašnjava Ajtić.
Zabrana lova
U Srbiji je dozvoljen lov na samo 20 vrsta ptica koje se love u strogo propisanim uslovima. Recimo, prepelice su zaštićene lovostajem, odnosno smeju da se love samo u avgustu i septembru i to sa strogim zabranama vabilica. Ne retko se dešava da se u vreme parenja prepelica, nailazi na magnetofone koji se noću uključuju i sa čijih traka se čuje snimak pevanja mužjaka. Ujutru lovci nailaze na jata ženki koje su čuvši glas mužjaka došle na parenje. Tako ih nije teško uloviti.
