Izvor: Politika, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svemoćna SCI lista
Do pooštrenja kriterijuma za izbor univerzitetskih nastavnika je došlo, i to je, lepo se vidi, bespovratan proces. O tome se govori u Zakonu o visokom obrazovanju i Standardima za akreditaciju, a i visokoškolske ustanove inoviraju svoje pravilnike za izbor i napredovanje nastavnika. Ono što, međutim, u ovoj priči posebno "boli" jeste insistiranje na naučnim radovima koji su objavljeni u međunarodnim časopisima sa tzv. SCI liste (Science Citation Index). Dakle, da bi se preskočila određena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << akademska lestvica, ubuduće će postojati i obavezan minimum radova objavljenih u nekom od nekoliko hiljada časopisa sa navedene liste.
Jesu li oštriji zahtevi prema univerzitetskim nastavnicima prava stvar – jesu. Da li će neodložna, neselektivna i kruta primena ovih novih kriterijuma stvoriti probleme – hoće. U čemu je stvar? Nije ovde reč o tome da li je predviđeni sistem idealan. O specifičnim problemima ove bibliometrike govore i tekstovi samog Eugena Garfilda, koji je izmislio ovaj sistem rangiranja. Ali kod nas je problem na nižem nivou. Kod nas je uvođenju novih uslova morala da prethodi detaljnija analiza. Nešto što bi omogućilo bolji uvid u trenutno stanje naučne kompetencije nastavnika.
Predlog da objavljivanje u SCI časopisima bude neophodan uslov za izbor i napredovanje kadrova mora biti praćen dodatnim informacijama, jer postoje visokoškolske ustanove, ili delovi nekih ustanova, za koje je ova priča potpuna novost. Postoje koleginice i kolege koji su, sve zlo ne sluteći, godinama gradili svoju univerzitetsku karijeru, a da im nikada nije bilo nagovešteno da će za akademsko napredovanje najveći deo njihovih rezultata biti nevažan – ako među njima nema radova sa SCI liste. Postoje i drugi, kojima će sada za izbor u prvo nastavničko zvanje – zvanje docenta – biti neophodan jedan SCI rad, dok istovremeno na istoj ili susednoj katedri ima i redovnih profesora koji taj kriterijum nikada nisu ispunili. Zato bi bolje bilo da se, pre primene novih pravilnika, negde organizuju promocije, kao kad se predstavlja nov proizvod, a drugde izrade i podele uputstva, kao na obuci za protivpožarnu zaštitu.
Za ovakvu zatečenost, odnosno neobaveštenost o tome kako se u svetu vrednuju naučni rezultati – postoje brojni razlozi. Evo samo dva primera. Prvo, ima u Srbiji, valjda, stručnjaka koji su radili nešto drugo, nešto što je takođe važno, možda taman toliko, koliko i radovi sa SCI liste, ili važnije. Poznato je da postoji velika disproporcija u broju raspoloživih SCI časopisa kada se uporede različite discipline. Inženjerstvo je, na primer, u ovom pogledu u izrazito inferiornom položaju. Tačno je da postoje časopisi u kojima se mogu prikazati i rezultati iz tehnologije i inženjerstva, i da su neki od predloženih zahteva za SCI radove niski, odnosno, ne mogu biti niži. Ali, treba insistirati na činjenici da su se u nekim disciplinama godinama uvažavala i druga dostignuća. Neka od njih, kao što su, na primer, projekti iz programa tehnološkog razvoja i energetske efikasnosti, od ogromnog su nacionalnog značaja. Najzad, ako je neko jedan od najboljih ili, čak, najbolji stručnjak u svojoj oblasti, a pri tom nema objavljen ni jedan SCI rad – što je kod nas moguće – da li ga treba otpustiti sa univerziteta? Da li ga treba isključiti iz doktorskih studija? Povisimo kriterijume, to nije sporno, ali siromašni smo mi da bi sebi dozvolili ovaj tip kolateralne štete.
Situacija je mnogo jednostavnija kada je uzrok nedostatka SCI radova nerad; onaj kvaziakademski javašluk koji se razvio u zaklonu politike devedesetih, u kojem su i nauka i standardi bili "po našoj meri". Kada se od neradnika čuje da su nova pravila uvedena "preko noći", najpre treba pomisliti da je za njih noć zaista predugo trajala. Ko se bavi osnovnim istraživanjima, ne može se, recimo, čuditi što se kao pokazatelj njegove naučne kompetencije ne uzimaju saopštenja na skupovima. Ona su, doduše, solidna potvrda da je za dati skup uplaćena kotizacija, ali su mali ili nikakav garant da je prikazani rad uopšte relevantan. Nema boljeg dokaza o nivou naučnih dometa od potvrde koja stiže od kolega specijalista, a posebno onih specijalista-kerbera koji čuvaju prilaze časopisima sa SCI liste.
Meta novih kriterijuma jeste da se napravi suštinski korak napred u kontroli kvaliteta nastavnika na univerzitetima, i to je dobro. Numeričkim pooštravanjem kriterijumima pogođen je sam centar mete, ali tako jednostavno problem ne može biti rešen. Jer, poznato je, kada se pogodi centar, ne valja što se promaši sve ostalo.
Profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu
[objavljeno: ]
.jpg)
