Izvor: B92, 01.Jun.2021, 20:00
Švedska borba s kovidom 19 " šta je dobro, a šta škripi?
Stokholm -- Porodični lekar Mario Malnar, koji živi i radi u Švedskoj, kaže da je ta zemlja dobro osmislila mere tako da ne ograničava u potpunosti slobodu građana.
On je objasnio da je u Švedskoj pometnju napravio indijski soj koronavirusa, jer je stradalo stanovništvo srednjih godina, koje nakon infekcije ima ozbiljne zdravstvene smetnje, a dodaje i da ta zemlja ima problem sa manjkom vakcina.
Malnar kaže da Švedska ima centralizovani državni telefonski broj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na koji svaki pacijent može da se javi i dobije neophodne informacije.
"To je telefon u Ministarstvu ili Institutu za javno zdravlje koji pruža informacije", kaže on.
Nedostatak medicinskog osoblja
Problem nedostatka zdravstvenog osoblja Švedska je rešila decentralizacijom.
"Ja ne vakcinišem u Švedskoj, sestre to rade. U Hrvatskoj to rade porodični lekari, koji imaju hiljadu drugih zadataka i odgovornosti, koje ranije nisu stigli. Najgore od svega je što za to nisu ni plaćeni", ističe Malnar, dodajući da u Švedskoj lekar dobija tri puta veću platu ako pomaže u vakcinaciji", objašnjava on.
Smatra da je u Hrvatskoj problem političke volje i razumevanja sistema razlog zbog kojeg se ne usvajaju i oponašaju modeli drugih zemalja.
Na vrhuncu pandemije, za razliku od mnogih zemalja, Švedska je izbegla uvođenje ograničenja kretanja i usredsredila se na dobrovoljne mere socijalnog udaljavanja i poboljšanu higijenu. Treći talas u aprilu ove godine teško ih je pogodio - međutim, poslednjih nedelja zabeležen je znatan pad broja novih infekcija.
"Ne mogu da kažem tačne brojke, ali je u lepom padu. Takođe smo praktično stigli do faze u kojoj opšta populacija počinje da se vakciniše - u nekim regionima je već započela, a u nekima počinje ove nedelje. Veoma smo zadovoljni time", rekao je Malnar.
Dodaje da se u Švedskoj ovog proleća veliki broj ljudi nalazio na odeljenjima intenzivne nege, ali da nisu bili toliko pogođeni kao što je bio slučaj na početku pandemije.
"Sada smo nešto bolji u terapijama, kao i u merama za podršku ovim pacijentima tokom lečenja, tako da broj na respiratorima nije bio tako velik kao tada. Imali smo nešto više tromboembolijskih incidenata sa stvaranjem ugrušaka, ali ne i fatalnih kao ranije. Sve u svemu, prilično smo zadovoljni s tim", ističe Malnar.
Posledice indijskog soja koronavirusa
Švedska je imala veliko širenje indijskog soja virusa, kaže Malnar, što je dosta pogodilo sredovečno stanovništvo, oni koji nisu preminuli, ostali su teški invalidi nakon infekcije i imaju velike teškoće u svakodnevnom radu.
"Ovi pacijenti imaju poteškoće duže od nekoliko meseci, a neki čak i trajno. Švedska je razvila plan rehabilitacije u svim regionima, gde se pacijenti prijavljuju fizioterapeutima na pregled, popunjavaju upitnike, a zatim ih leči fizioterapeut na primarnom nivou - bez ikakvog uticaja porodičnog lekara ili ih šalju u klinike za rehabilitaciju fizioterapeuti ako je potrebno", objašnjava Malnar.
Švedski pristup kovidu 19
Smatra da je pristup Švedske kovidu 19 bio dobar, s obzirom na mentalitet švedskog stanovništva, koje se zaista pridržavalo te mere.
"Zaista, ljudi su uglavnom slušali, a tamo gde je bilo izuzetaka, Institut za javno zdravlje izvršio je vanredne inspekcije i zatvorio te lokacije."
"Druge mere, poput onih u javnom prevozu, ranije zatvaranje kafića i restorana, nesluženje alkoholnih pića, koje imamo od početka pandemije - bila je to dobro promišljena kombinacija različitih mera, bez ozbiljnog ograničavanja sloboda", rekao je on.
Mere se i dalje opuštaju - u zavisnosti od epidemiološke slike, planirano je kretanje ka dodatnom ublažavanju tokom leta i jeseni.
"Ne bih trčao pred rudu, jer mi u zdravstvu znamo da će virus sigurno biti aktivan još nekoliko godina, i da neće nestati - bez obzira na to što se epidemiološka situacija sada smiruje. Tek treba da vidimo kako će to proći na jesen i da li će vakcine održati imunitet", napominje Malnar.
Škola i vakcinacija dece
Takođe kaže da su se do sada časovi u Švedskoj održavali u učionicama veći deo nedelje, a ostatak se održavao na mreži.
"Onlajn predavanje ovde je zaživelo i funkcionisalo je vrlo dobro - nekima se to više sviđalo, nekima manje, ali mi smo razvili vrlo dobro iskustvo", smatra on.
Što se tiče vakcinisanja dece, Malnar kaže da je situacija slična gripu.
"Deca koja imaju respiratorne bolesti, poput astme, verovatno će se vrlo brzo vakcinisati. Ljudi čekaju uputstva koja će Zavod za javno zdravlje dati državi - ne veruju nikome, osim Zavodu i informacijama koje u svakom trenutku mogu dobiti preko svog lekara", objašnjava on.
Nedostatak vakcine
U Švedskoj je jednu dozu vakcine primilo 44 odsto odrasle populacije, a obe doze vakcine nešto manje od 16 procenata. Malnar kaže da je u poslednje dve nedelje nedostajalo vakcina, a vakcine su dobijene samo za drugu dozu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
