Izvor: RTS, 16.Jan.2012, 18:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok: Unprofor sprečen da prati konvoj
Vojska RS sprečila Unprofor da prati konvoje kojima su odvedene hiljade srebreničkih Muslimana, rekao holandski oficir Robert Franken, u nastavku suđenja Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom.
Na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, holandski oficir Robert Franken posvedočio je da je Vojska Republike Srpske, pošto je zauzela Srebrenicu, sprečila Unprofor da prati konvoje kojima su odvedene hiljade Muslimana.
Robert Franken koji je jula >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 1995. godine bio zamenik komandanta holandskog bataljona Unprofor u Srebrenici, svedočio je da izbeglice iz Srebrenice "nisu imale drugog izbora" nego da prihvate evakuaciju koju je Vojska RS organizovala dan pošto je 11. jula 1995. godine ušla u taj grad.
"Pred nastupajućom vojskom bosanskih Srba, desetine hiljada izbeglica potražile su utočište u blizini baze Unprofora, u Potočarima, a kolona je usput bila granatirana", naveo je svedok.
Franken tvrdi da mu je pukovnik Radoslav Janković iz glavnog štaba VRS nedugo posle pada Srebrenice rekao da je zarobljeno 6.000 Bošnjaka, u vreme kada ih je još oko 1.000 bilo oko UN baze u Potočarima.
"Izbeglice zapravo nisu imale drugog izbora, iako su u tom trenutku išle dobrovoljno", napomenuo je Franken.
Prema njegovim rečima, Vojska RS zabranila Unproforu da prati konvoje sa izbeglicama, pošto su holandski vojnici 12. jula 1995. ispratili prva dva konvoja iz Srebrenice.
Major Franken je tog dana, kako je rekao, dobio naređenje da "koordinira podršku evakuaciji izbeglica".
Komandant Vojske RS Ratko Mladić obavestio je, istovremeno, oficire Unprofora da među stotinama Muslimana koje su njegovi vojnici razdvojili od porodica, traži osumnjičene za ratne zločine.
"Ti muškarci bili su zatvoreni u 'beloj kući' u Potočarima, pre nego što su autobusima odvedeni u pravcu Bratunca", naveo je Franken.
Svedok je rekao da je zbog sprečavanja Unprofora da prati konvoje i zlostavljanja zarobljenih Muslimana, protestovao kod pukovnika Jankovića, ali bez rezultata.
On je izjavio i da je 12-13. jula 1995. godine "dobio izveštaje o pogubljenjima", a da je u bazi Unprofora u Potočarima od "bolesti i iscrpljenosti" umrlo 11 bošnjačkih civila.
Franken je potvrdio da je 17. jula na zahtev pukovnika Jankovića, potpisao izjavu da je evakuacija srebreničkih Muslimana sprovedena u skladu sa međunarodnim konvencijama.
"Pre napada na Srebrenicu, Vojska RS je u leto 1995. godne 'terorisala konvoje' sa humanitarnom pomoći za stanovništvo Srebrenice, kao i one sa gorivom i opremom za Unprofor", istakao je svedok, dodavši da zbog toga holandski vojnici nisu mogli da obavljaju svoj zadatak.
Srpske snage su, po njegovim rečima, više puta pešadijskim oružjem i artiljerijom napadale tu enklavu pod zaštitom UN, kao i bazu "plavih šlemova".
Karadžić: Kontrola konvoja zbog šverca
Radovan Karadžić koji se brani sam, u prvom delu unakrsnog ispitivanja je tvrdio da je Vojska RS kontrolisala konvoje da bi prekinula šverc oružja, municije i goriva za trupe Armije BiH u Srebrenici.
Franken je odgovorio da za šverc nije znao i da, ako ga je bilo, holandski vojnici nisu bili umešani.
Na Karadžićevo pitanje da li je zadatak Unprofora bio da odvrati Armije BiH od napada iz enklave, "ubijanja Srba i paljenja sela", Franken je odgovorio da holandske snage nisu mogle da zadrže akcije 28. divizije A BiH.
Franken je naveo da je 28. divizija imala "4.000-4.500 pešadinaca, nešto minobacača i jedan tenk T-55 koji je bio u sabirnom centru Unprofora.
Karadžić je tvrdio da "Srbi nisu imali nameru da uđu u Srebrenicu, a u julu su ušli zato što se 28. divizija bila povukla i grad je bio prazan".
Franken je uzvratio da "to nije tačno" i da su se muslimanski borci "probijali natrag u grad sa linije sukoba" na kojoj su do 10. jula držali odbrambene položaje, da bi 11. jula ujutro krenuli u proboj iz Srebrenice ka Tuzli.
Karadžić će sutra završiti unakrsno ispitivanje Frankena.
Bivši predsednik RS optužen je i za progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH, za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce u ratu 1992-95 godine.
