Izvor: N1 televizija, 11.Jul.2017, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok: Simatović naredio etničko čišćenje u SAO Krajini
U nastavku haškog procesa Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju, svedok optužbe RFJ-066 izjavio je da je Simatović, u proleće 1991, bio "glavni komandant" srpskih specijalaca koji su sprovodili etničko čišćenje u SAO Krajini.
"Frenki je bio glavni komandant... tim 'frenkijevcima' i Državnoj bezbednosti", rekao je svedok u iskazu posredstvom video-veze, skrivenog lika i izmenjenog glasa.
Pripadnici te jedinice koje je poznavao, po rečima svedoka, "pomagali >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << su JNA u čišćenju", odnosno progonu Hrvata sa područja oko Korenice.
"Bilo je ljudi koji su govorili da je to bila akcija u Saborskom... Proganjanje ljudi koji tu žive s ognjišta, iz kuća, s tog dela gde su živeli... Putem sile", posvedočio je RFJ-066.
Prethodni svedoci kao počinioce zločina u Saborskom, u novembru 1991, označili su "martićevce", pripadnike milicije SAO Krajine, obučavane u logoru Golubić kod Knina.
RFJ-O66 je precizirao da je Simatović formirao taj logor u maju 1991, a zatim ga premestio u Korenicu. Simatovića je nazvao "glavnim" u tim logorima.
Bivšeg načelnika SDB Srbije Stanišića (66) i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Svedok, koji je u Kninskoj Krajini bio od 1990. do 1995, izjavio je da je "mnogo vremena zajedno proveo" sa Milanom Martićem, tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova i predsednikom Republike Srpske Krajine (RSK).
Nastanak logora za obuku u Golubiću kod Knina, s proleća 1991, RFJ-066 opisao je ovako: "Na početku je došao Frenki, znao sam da je radio za Službu državne bezbednosti (SDB) Srbije i doveo je instruktore", među kojima su bili "Fića", "Rade" i Kapetan Dragan.
Pripadnik SDB Srbije Dragan Filipović-Fića posle rata je svoje delovanje u SAO Krajini opisao u knjizi.
Baza "Crvenih beretki" u Kuli u Srbiji nazvana je po Radoslavu Kostiću-Radetu, koji je poginuo 1994. godine.
Svedok je izjavio da je "glavni za obuku bio Frenki... On je bio zadužen i za opremu i za finansije i za vozila... Sve je to dolazilo s Frenkijem, on je to obezbeđivao".
Svedok je precizirao da je Simatovića u Kninu viđao "dnevno po nekoliko puta", kada je dolazio kod Martića u policijsku stanicu.
O položaju Simatovića i njegovih ljudi u Kninu, RFJ-066 je rekao: "Njemu su bili svi odgovorni, niko im nije mogao ništa, imali su sve privilegije. Imao je sve što je hteo".
U to vreme, Simatović i njegovi ljudi, kazao je RFJ-066, "nisu poštovali oficire JNA".
Sve to je, po svedoku, naknadno stvorilo probleme, pa je SDB RSK 1992. bila "raspuštena", a njeni pripadnici bliski Simatoviću potom su prebačeni u Beograd, u SDB Srbije.
"Najveći problem je stvorio Frenki... Cela situacija oko slanja informacija u Beograd i bančenja po kafanama - sve je dovelo do toga. Etiketirali su se ljudi - za i protiv Frenkija".
Kao dokaz da su "Frenkijevci" iz RSK 1992. bili prebačeni u SDB Srbije, tužiteljka Grejs Harbor predočila je lični dosije jednog od njih, Zorana Rajića, za koga je svedok rekao da je bio Simatovićev vozač.
RFJ-066 nastavlja svedočenje. Prvog dana svedokovog iskaza u sudnici nije bilo prvooptuženog Stanišića koji je bolestan.
Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću počelo je 13. juna.
Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice. Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
