Izvor: RTS, 05.Dec.2012, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok: Sarajevu nije uskraćivana struja
Srpska strana nije namerno prekidala snabdevanje Sarajeva strujom, rekao svedok odbrane Veljko Lubura u nastavku suđenja Radovanu Karadžiću pred Haškim Tribunalom. Snage Juke Prazine 1992. granatama gađale trafo-stanicu u Blažuju, zbog čega do januara naredne godine struju nisu imali delovi Sarajeva, tvrdi svedok.
U nastavku suđenja Radovanu Karadžiću pred Tribunalom u Hagu, svedok odbrane Veljko Lubura izjavio je danas da tokom rata u BiH srpska strana nije namerno prekidala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << snabdevanje stanovništva Sarajeva strujom.
Optužnica, između ostalog, tereti Karadžića za smišljeno uskraćivanje vode, gasa i struje gradskom stanovništvu koristio kao sredstvo pritiska na muslimansko rukovodstvo.
Svedok Lubura koji je u to vreme bio direktor Elektrodistribucije Republike Srpske, rekao je da mu nikada niko iz političkih i vojnih rukovodstava nije naredio da prekine snabdevanje Sarajeva.
"To ne bih učinio, čak i da sam dobio takve instrukcije", naglasio je svedok.
Lubura tvrdi da je, suprotno tome, srpska strana nastojala da popravi dalekovode koji su većim delom bili na teritoriji pod kontrolom Bošnjaka, ali da su oni to sprečavali.
Svedok je tvrdio da građani u Sarajevu nisu imali struje zato što su muslimanske strane opstruirale popravku trafo stanice u Vogošći, želeći da spreče isporuke struje vojnoj fabrici "Pretis".
Lubura je svedočio i da je paravojska Juke Prazine 1992. godine granatama gađala trafo-stanicu u Blažuju, zbog čega do januara naredne godine struju nisu imala naselja na severozapadu Sarajeva.
"Kada je jula 1993. Eletrodistribucija RS uspostavila dalekovod do Crne Gore, ponudila je da struju isporuči do centra Sarajeva, ali "muslimani nisu pokazali nikakvo interesovanje" za to, niti za popravku svojih dalekovoda", naveo je svedok.
Srbi lečeni u improvizovanoj bolnici
U Karadžićevu odbranu svedočio je i sarajevski lekar Milan Pejić koji je opisao događaje u bolnici Koševo gde je radio početkom rata u BiH.
Pejić je tvrdio da je od njega aprila 1992. traženo da potpiše izjavu da je "Karadžić ratni zločinac, da mu treba uzeti titulu doktora i zabraniti mu da radi zbog navodnih snajperskih napada na civile".
Svedok je opisao da je radio i u improvizovanoj bolnici u fabrici žice gde su bili lečeni civili ranjeni snajperima i granatama, većinom Srbi, ali i Muslimani.
Pošto su maja te godine muslimanske "zelene beretke" htele da srpske zdravstvene radnike izvedu iz autobusa kojim su išli na posao, što je sprečio upravnik bolnice - musliman, svedok je prestao da odlazi u bolnicu Koševo, ali je nastavio da radi u improvizovanoj klinici.
Pejić je opisao i da su na tu kliniku preko Unprofora dopremljene boce s kiseonikom, od kojih je u jednoj otkriven barut, a u drugoj upaljači za eksploziv.
Svedok Goran Sikiraš rekao je da su njegovo selo u okolini Vogošće i druga srpska naselja u maju 1992. "muslimani počeli neselektivno da granatiraju" sa obližnjih položaja, pri čemu su civili ubijeni i ranjeni.
Vojno organizovanje Srba u Vogošći, koje je usledilo, Sikiraš je opisao kao spontano, dok se nisu pridružili VRS, po njenom formiranju sredinom maja 1992. godine.
Raspravno veće nije dozvolilo da Pejić i Sikiraš govore o zločinima nad Srbima, budući da to nije predmet procesa.
Svoju odbranu pred Tribunalom, Karadžić, koji je optužen i za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, od 1992 do 1995. godine, nastaviće sutra.
