Izvor: RTS, 22.Mar.2013, 16:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svedok: Muslimani odlazili dobrovoljno

Muslimani iz Bijeljine odlazili dobrovoljno, u okviru "humanog preseljenja", rekao Karadžićev svedok odbrane Dragomir Ljubojević. Prema optužnici, nesrpski stanovništvo proterano nakon zauzimanja Bijeljine od strane snaga Željka Ražnatovića Arkana.

Niz svedoka odbrane Radovana Karadžića koji su pred Haškim tribunalom opovrgavali optužbu o progonu muslimana iz Bijeljine od 1992. do 1995. godine, nastavio je Dragomir Ljubojević koji je izjavio da su muslimanski meštani >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz tog grada odlazili dobrovoljno, u okviru "humanog preseljenja".

Prema optužnici protiv tadašnjeg predsednika Republike Srpske, srpske snage, predvođene Željkom Ražnatovićem-Arkanom, u aprilu 1992. godine su nasilno zauzele Bijeljinu, ubivši pritom 48 muslimana, a nesrpsko stanovništvo zatim je proterano.

Svedok Ljubojević, koji je 1996. godine postao predsednik SO Bijeljina, to je negirao, tvrdeći da su muslimani svojom voljom odlazili iz grada u nadi da će drugde imati bolji život.

Kao uzrok odlaska muslimanskih meštana, svedok je naveo i da je u Bijeljinu došlo oko 50.000 Srba proteranih iz drugih krajeva BiH.

U unakrsnom ispitivanju, tužiteljka Hildegard Erc-Reclaf je pitala svedoka da li je znao da "major" Vojkan Đurković, blizak Ražnatoviću, proteruje muslimane iz Bijeljine.

Ljubojević je odgovorio da to da nije znao, ali i da to "ne može isključiti".

Zastupnica optužbe je svedoku, potom, predočila izveštaje Crvenog krsta da je Đurković prognao više od od 2.500 Muslimana iz Bijeljine.

Uzvrativši da "izveštaj nije tačan" i da mu "nije poznato da se to dešavalo", Ljubojević je, zatim, rekao da se "preseljenje često dešavalo uz saglasnost muslimana".

To je nazvao "humanim preseljenjem", u okolnostima kada je "Bijeljina bila prebukirana" zbog velikog broja srpskih izbeglica, a "život izuzetno težak".

Tužiteljka Erc-Reclaf, svedoku je predočila i dokument po kojem je sam Karadžić pokrenuo istragu protiv Đurkovića, na šta je Ljubojević odgovorio da je "o tome bilo govora" kada je postao predsednik opštine, ali da Đurković nikada nije bio osuđen ni za šta.

Na sugestiju optuženog Karadžića, Ljubojević je posvedočio i da "apsolutno nije tačno" da su vlasti odobravale delovanje Đurkovića i učestvovale u iseljavanju.

Suđenje Karadžiću, optuženom i za genocid u Srebrenici, biće nastavljeno u idući ponedeljak, 25. mart, kada bi, po obavezujućem nalogu suda, u Karadžićevu odbranu trebalo da svedoči general Vojske RS u penziji Radislav Krstić.

Haški tribunal je 2004. godine generala Krstića (64), koji je za vreme rata u BiH bio komandant Drinskog korpusa VRS, pravosnažno osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici.

Početkom februara, Krstić je u sudnici odbio da svedoči iz, kako je vrdio, zdravstvenih razloga.

Lekarskim i psihijatrijskim pregledima, koje je naložilo sudsko veće, potom je utvrđeno da ne postoje medicinski razlozi koji bi Krstića sprečavali da svedoči, a sudije su njegovo svedočenje zakazale za 25. mart.

Kako je danas rekao predsedavajući sudija Ogon Kvon, general Krstić je u pismu raspravnom veću naglasio da ne želi da svedoči. Veće je, po rečima sudije Kvona, ostalo pri svojoj odluci.

Ukoliko odbije da svedoči, Krstić bi mogao biti optužen za nepoštovanje suda, za koje je zaprećena kazna do sedam godina zatvora, globa do 100.000 evra ili obe.

Nastavak na RTS...