Izvor: B92, 05.Jul.2013, 19:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svedok: Karadžić protiv paravojski

Hag -- Bivši policajac Republike Srpske Dragomir Andan izjavio je da je imao podršku Radovana Karadžićevu u borbi protiv srpskih paravojnih formacija tokom rata u BiH.

Andan je na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, izjavio da je u leto 1992. imao Karadžićevu podršku u borbi protiv srpskih paravojnih formacija u opštinama Bijeljina, Zvornik i Brčko.

Tadašnji predsednik RS, Karadžić (68) optužen je za progon - koji podrazumeva nezakonito zatvaranje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zlostavljanje, ubijanje i prisilno premeštanje - Muslimana i Hrvata iz 20 opština širom BiH, uključujući tri navedene.

U pisanoj izjavi, uvedenoj u dokaze, Andan je opisao akcije specijalne policijske jedinice, koju su predvodili on i pripadnik tadašnjeg Saveznog SUP SFRJ Mićo Davidović, u cilju razbijanja paravojski koje su činile zlodela u tim opštinama.

Jedinica se borila da eliminiše "Crvene beretke" u Brčkom, "Pantere" Ljubiše Savića-Mauzera u Bijeljini i "Žute ose" braće Vučković u Zvorniku. Po Andanu, uspela je da "mnoge uhapsi", ali je bila "malobrojna" i često joj je "prećeno silom".

Od teških zločina nad Muslimanima i Hrvatima u logoru Luka u Brčkom, Andan se ogradio tvrdnjom da policija tamo nije imala nadležnost. Za zarobljenički logor u Batkoviću kod Bijejline, rekao je da je čuo tek kada je iz njega nastojao da izvede prijatelja koji je bio zatvoren "samo zato što je Hrvat".

Andan je posvedočio i da je, sa Davidovićem, formirao policijsku stanicu u selu Janja kod Bijeljine da bi zaštitio preostale Muslimane.

O svim tim zbivanjima, depešama je izveštavao vlasti na Palama, kako bi "politički vrh imao uvid u probleme u Semberiji". Tadašnji ministar unutrašnjih poslova RS Mićo Stanišić "preneo mi je da podržavate sve naše aktivnosti", odgovorio je Andan na Karadžićevo pitanje kakav je odgovor vlasti bio.

Kao dokaz za to, Karadžić je pokazao Andanovu depešu na kojoj je on dopisao: "Nastaviti sa uvođenjem reda i zakonitosti".

U unakrsnom ispitivanju, tužiteljka Hildegard Erc-Reclaf svedoka je suočila sa tvrnjom da se policija bavila samo pljačkama, a ne brojnim ubistvima Muslimana i Hrvata u semberijskim opštinama. Kao primer, navela je da pripadnici "Žutih osa" u Zvorniku nisu bili uhapšeni zbog ubistava i zlostavljanja muslimanskih civila u selu Čelopek, nego zbog pljačke.

Andan je odgovorio da su paravojnici "sa prostora Srbije... tamo i pobegli". "Tužilaštvo u Bijeljini ih je posle hapšenja pustilo, a oni su pobegli u Srbiju... Mi smo dosta dokumentacije uputili Srbiji... Dušan Vučković osuđen je, mislim u Šapcu, na zatvorsku kaznu... Tražili smo da im se zabrani povratak".

Na primedbu tužiteljke da je to bilo posle rata, 1996, svedok je rekao da veruje u to, ako tužilaštvo tvrdi.

Andan je potvrdio i da je, pre uspostavljanja policijske stanice u Janji kod Bijeljine, Željko Ražnatović-Arkan već "bio u Janji i pokupio harač" i da je "bilo stalnih napada na to stanovništvo".

Upitan da li je u Bijeljini bilo etničkog čišćenja nesrpskog stanovništva, svedok je rekao da "jeste dolazilo do iseljavanja stanovništva, da ne upotrebim grubu reč etničko čišćenje", kao i da je bilo "i ubistava".

Na sugestiju zastupnice optužbe da su on i Davidović bili napadani što "štite Muslimane, a hapse Srbe", Andan je odgovorio da "niko iz vrha vlasti nije rekao da to ne radimo", ali da je Savić-Mauzer "vodio propagandu protiv nas".

Tužiteljka Erc-Reclaf sugerisala je da su se "pljačka i ubistva" nastavili nakon što su Davidović i Andan "uklonjeni". "Ne mogu reći da li se nastavio progon", odgovorio je Andan, objasnivši da su Davidovića "povukle" vlasti Jugoslavije, a da je on "suspendovan iz MUP zbog navodnog uzimanja poker-aparata", posle čega je prešao u VRS.

Potvrdio je, međutim, da je imao "posredna saznanja" da je u Bijeljini Vojkan Đurković, blizak Ražnatoviću - Arkanu, "od Muslimana iznuđivao novac i zlato".

Karadžić će odbranu nastaviti u idući ponedeljak. Optužen je i za genocid u Srebrenici; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.

Odluka o optužbama za genocid 11. jula

Haški tribunal će 11. jula potvrditi ili poništiti prvostepenu odluku kojom je Karadžić, na polovini suđenja, oslobođen optužbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih opština, 1992-95.

Na čelu žalbenog veća, koje će presuditi je američki sudija Teodor Meron, koji je i predsednik Tribunala.

Tužioci su u žalbi tražili da apelaciono veće suda tu presudu poništi, a Karadžićeva odbrana, nasuprot tome, da oslobađajuća presuda bude potvrđena.

Pošto su tužioci završili izvođenje dokaza, raspravno veće Haškog tribunala je 28. juna prošle godine oslobodilo Karadžića optužbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.

Veće koje sudi Karadžiću utvrdilo je tada da zločini koje srpske snage, po izvedenim dokazima, jesu počinile - uključujući progon i istrebljenje - nisu bili počinjeni s "genocidnom namerom" da se Muslimani i Hrvati "unište u potpunosti ili delimično kao etničke grupe".

Tužioci su - tokom žalbene rasprave u maju - tvrdili da je presuda pogrešna i da su izveli dovoljno dokaza ne samo o teškim zločinima u opštinama, nego i da su zlodela bila posledica Karadžićeve "genocidne namere".

Tužilac Alan Tiger naglasio je da dokazano da su Karadžićeve snage 1992. počinile zlodela koja čine genocid - masovna ubistva; nanošenje teških fizičkih i psihičkih povreda i stvaranje nepodnošljivih uslova za opstanak cele etničke grupe ili njenih delova.

Navodeći kao primer teške zločine počinjene u logorima Omarska i Keraterm, u okviru progona skoro celog muslimanskog stanovništva iz opštine Prijedor, Tiger je rekao da je dokazano da su "tela 5.000 Muslimana bačena u okno rudnika", nakon čega su srpski zvaničnici "razmatrali da li da ih samelju ili spale".

Kao rezultat, predratni udeo Muslimana u ukupnom stanovništvu od 42 odsto, posle rata smanjio se na jedan odsto, precizirao je zastupnik optužbe.

Tužilac Tiger je, kao dokaz "genocidne namere" optuženog, u sudnici pustio skupštinski govor u kojem je Karadžić u oktobru 1991. poručio muslimanskim poslanicima:

"Nemojte misliti da nećete odvesti BiH u pakao, a muslimanski narod možda u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako dođe do rata".

Ne osporavajući da bi se neke Karadžićeve izjave mogle shvatiti kao izraz "genocidne namere", njegov pravni savetnik Piter Robinson tvrdio je, međutim, da one nisu relevante, zato što genocida nije bilo na terenu, kako je utvrdilo i prvostepeno veće.

"Nema dokaza da je iko postupio po tim izjavama", rekao je Robinson, podvlačeći da su srpske snage imale "priliku i sredstva da unište desetine hiljada nesrba, ali da to nisu učinile".

Robinson je naznačio i da je veštak tužilaštva utvrdio da je u ratu u BiH stradalo dva odsto muslimanskog stanovništva. "Ako su Karadžić i Mladić imali genocidnu nameru, kako joj je 98 odsto Muslimana izmaklo", upitao se zastupnik odbrane.

Da genocida van Srebrenice nije bio, podsetio je Robinson, utvrdio je i Međunarodni sud pravde u procesu BiH protiv Srbije, kao i sam Tribunal u presudama Momčilu Krajišniku i drugim bosanskim Srbima.

Obraćajući se sudijama, Karadžić je rekao da ne samo da on nije kriv, "nego niko nije kriv za genocid, jer genocida nije bilo". Tvrdio je da "u hiljadama mojih govora i intervjua" i naređenja, tužioci ne mogu da nađu genocidnu nameru".

"Čak i da nije tako, na terenu nema genocida... Nema genocida nigde, a zločina je bilo, ali ih je država gonila i zabranjivala", kazao je Karadžić.

Pozivajući se na nalaze veštaka tužilaštva, optuženi je tvrdio je u ratu u BiH stradalo procentualno više Srba - 2,8 odsto od ukupnog broja - nego Muslimana.

Svoj govor u Skupštini BiH, Karadžić je nazvao "izuzetno antiratnim", tvrdeći da je "nastojao da ih odgovori od rata".

Preostalih 10 tačaka optužnice terete Karadžića za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.

Nastavak na B92...