Izvor: RTS, 07.Mar.2012, 18:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok: Karadžić je osuđivao zločine
Robert Đurđević, svedok optužbe pred Sudom u Hagu, rekao da je Karadžić naredio zauzimanje Srebrenice. Svedok je rekao i da je Karadžić verbalno osuđivao zločine, iako ga nikada nije čuo da je osudio masovna streljanja u Srebernici.
Na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, svedok optužbe Robert Đurđević izjavio je da mu je Karadžić sredinom jula 1995, pošto je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu, rekao da je to učinjeno po njegovom naređenju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Đurđević, koji je srpski iseljenik u SAD, rekao je da se to dogodilo tokom njegovog susreta sa Karadžićem, 14. jula 1995. godine, u kancelariji predsednika RS na Palama. U to vreme, po optužnici koja Karadžića tereti za genocid u Srebrenici, VRS je već streljala zarobljene muslimanske muškarce u okolini Zvornika.
"Karadžić mi je rekao da je napad na Srebrenicu i Žepu sproveden po njegovoj Direktivi broj 7 i da je cilj bio da se 'temperatura podigne do tačke ključanja'", rekao je Đuđević. On je naveo da su mu isto potvrdili i visoki zvaničnici RS Nikola Koljević i Momčilo Krajišnik, posle čega je bio iznenađen njihovim "jednoglasjem".
Direktivom broj 7, koju je potpisao u martu 1995, Karadžić je naložio VRS da život bošnjačkom stanovništvu Srebrenice i Žepe "učini nepodnošljivim kroz vojnu akciju i uskraćivanje humanitarne pomoći".
Naredio je vojsci da pažljivo odmerenim i promišljenim vojnim akcijama "stvori nepodnošljivu situaciju potpune nesigurnosti bez ikakve nade za opstanak i život za stanovništvo u Srebrenici i Žepi".
Svedok je napomenuo i da je Karadžić, dok su razgovarali, neprekidno pratio izveštaje o Srebrenici na televizijama Si-En-En i Skaj njuz .
Opis sastanka sa Karadžićem iz Đurđevićevog detaljnog dnevnika, tužioci su uveli u dokaze.
Đurđević je izjavio i da je tokom boravka na Palama, 13. i 14. jula 1995. godine, od Koljevićevog šefa kabineta čuo da je u Srebrenici "nema više civila, jer ih je (komandant VRS Ratko) Mladić već odveo".
Karadžić, koji se brani sam, pitao je Đurđevića, tokom unakrsnog ispitivanja, da li je u vreme njihovog razgovora stekao utisak da su on i Koljević verovali da će domicilno muslimansko stanovništvo ostati u Srebrenici.
Uz potvrdan odgovor, svedok je rekao da je Koljević želeo da ode u Srebrenicu i uveri Muslimane da će sa njima biti dobro postupano, sve dok 14. jula 1995. godine nije postalo jasno da to nije moguće, zato što je stanovništvo već bilo evakuisano iz enklave.
"Jeste li tada čuli ikakve informacije da su zarobljenici ubijeni ili bi trebalo da budu ubijeni?", pitao je Karadžić, a Đurđević je odgovorio odrečno. Upitan da li je tada stekao utisak da je Karadžić "bio sklon tome da se ubijaju nevini", svedok je kazao da je Karadžića ranije čuo kako osuđuje zločine.
U dodatnom ispitivanju, zastupnik optužbe pitao je Đurđevića da li je ikada čuo da je Karadžić osudio masovna ubistva zarobljenika u Srebrenici. "Ne", odgovorio je svedok.
Đurđević je posvedočio i da mu je Karadžić govorio o neslaganju sa generalom Mladićem i rekao da će komandanta VRS morati da "penzioniše".
Pre odlaska na Pale, Đurđević se u julu 1995 u Beogradu sastao sa načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije koji ga je uveravao da je i dalje u dobrim odnosima za Mladićem i VRS, uprkos sankcijama koje su vlasti u Beogradu uvele protiv RS, zbog odbijanja njenog rukovodstva da prihvati mirovni plan međunarodnih posrednika.
Suđenje Karadžiću biće nastavljeno sutra.
Bivši predsednik RS optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova UN" za taoce, od 1992 do 1995. godine.
.jpg)
