Izvor: Politika, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok Bagzi
Da sam ja Bagzi – zaštićeni svedok, i da mi glava zavisi od jednog iskaza – ja bih, naravno, pričala samo ono što treba, ako treba i istinu, a ako treba čak i takve stvari kao da je neko hteo da odrobija Gašu Kneževića. Eto, to mislim o iskazu zaštićenog svedoka saradnika pred Specijalnim sudom gde još nisu osuđene ubice Zorana Đinđića. A neki od njih još nisu ni uhvaćeni.
Da sam ja Bagzi nema šanse da bih se raspravljala oko toga koliko ću glupo da izgledam ako kažem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se Šešelj spremao da preuzme vlast u Srbiji, ubije Đinđića i da se petnaestak dana pre nego što će ostvariti svoj san predao Karli del Ponte. I da je Dragana Todorovića (to vam je onaj sa bradom i naočarima što obično sedi u Skupštini blizu Tome i Vučića, što znači da je radikal od poverenja, sada vidimo i zašto) dakle, da je tog Todorovića Šešelj ostavio da, valjda, nadzire kako se odvija njegovo preuzimanje vlasti, pa da mu javi u Hag. Ako uspe – da se vrati, ako ne – da ostane tamo da ga, valjda, ne bi ovde uhapsili.
Da sam Bagzi, i ja bih do sada shvatila da moje svedočenje više zamagljuje stvari nego što ih rasvetljava i da je to najbolje za one koji su najviše krivi. Naravno, gledala bih da tako i ostane, jer su neki od njih još živi, a neki su još na slobodi.
Jasno je da nije sve što Bagzi kaže istina, ali nije, naravno, sve ni laž. Istinu svako traži na onoj strani koja mu više odgovara. Zato, možda, iz Bagzijevog svedočenja nećemo saznati istinu, ali ćemo videti šta kome odgovara.
I dok je nekima odgovaralo da se bave optužbama na račun Čovića, a drugima njegovim kontraoptužbama na račun Čede Jovanovića, saznali smo i da Specijalnom sudu ne odgovara da se bavi političkom pozadinom atentata na premijera Srbije jer to, kako je objasnila portparol suda, Maja Kovačević, nije predmet optužnice (?!). Ko će, osim čaršije, da se bavi pozadinom ubistva, to nije objasnila. Ni tužilaštvo nije objasnilo kome je odgovaralo da baš te "političke" pojedinosti iz svedočenja izađu u javnost iako ih sud ne smatra bitnim niti će se njima baviti.
Čudno je da niko od nadležnih ne smatra da posle ovoga što je izrečeno dužan da nešto učini, iako bi se jedino tako razvejala magla koju su u našim glavama posejali koliko zaštićeni svedoci, toliko i advokati, sudije i tužilaštvo. Čini se nekako normalnim da ako Bagzi laže, onda i izgubi status zaštićenog svedoka, a ako priča istinu onda, valjda, tužilaštvo treba da se pozabavi i Čovićem, i Jovanovićem, pa i onim lekarom koji je, navodno, ubio čoveka u Urgentnom tako što mu je ubrizgao neku injekciju (kako tvrdi Bagzi) a koji i danas radi tamo (kako tvrdi štampa). Neko bi, ako će Bagzi ostati svedok saradnik, trebalo da se pozabavi njegovom tvrdnjom da su Spasojević i Luković u Meljaku, gde su ubijeni, od naoružanja imali samo jedan pištolj, a ne bombe i mitraljeze kao što je policija tvrdila, a što je uticalo da danas imamo iskaze iz druge i treće, a ne iz prve ruke.
Ako vam sve to ne smeta onda ste sami krivi što vam se jednog dana može desiti da pijete kafu sa ubicom Bagzijem, koji je iz programa zaštite svedoka izašao sa novim imenom i licem, i ne znajući da sedite sa čovekom koji je izbegao zatvor tako što je tvrdio da je i Gaša Knežević bio meta atentata.
Dragana Matović
[objavljeno: 27/11/2006]
