Izvor: RTS, 13.Jun.2013, 19:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedočenje o zločinima u Zvorniku
Na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, bivši šef policijske stanice u Zvorniku Marinko Vasilić okrivio paravojne snage za teške zločine nad muslimanima počinjene 1992. u tom gradu. Lokalne vlasti bile nemoćne da se suprotstave njihovoj anarhiji i bezakonju, rekao Vasilić.
Bivši šef policijske stanice u Zvorniku Marinko Vasilić potvrdio je na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da su 1992. godine u tom gradu počinjeni teški zločini >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nad muslimanima, ali je za to okrivio paravojne snage kojima lokalne vlasti nisu mogle da se suprotstave.
Tadašnji predsednik Republike Srpske, Karadžić (67) optužen je za progon muslimana i Hrvata iz 20 opština širom BiH. Prema optužnici, više stotina zvorničkih muslimana bilo je ubijeno, mučeno, zlostavljano i nezakonito pritvoreno, a hiljade su prisilno premeštene.
Svedok Vasilić rekao je da je, posle "oslobađanja" grada, početkom aprila 1992. godine, "komandu" preuzeo Željko Ražnatović Arkan sa svojom "gardom", a zatim i druge paravojske poput "žutih osa".
Lokalne vlasti bile su, kako je rekao, "nemoćne da se suprotstave anarhiji i bezakonju paravojnih formacija", a policija je bila "ostavljena na milost" paravojski.
Karadžić je bio "iznenađen" kada su ga, u julu 1992. godine, Vasilić i predsednik SO Zvornik Brano Grujić na Palama izvestili o haosu koji u gradu izazivaju paravojnici. Ubrzo, Karadžić je u Zvornik poslao specijalnu policijsku jedinicu, koja je pripadnike paravojski pohapsila, rekao je svedok.
Odgovarajući na pitanja tužiteljke Katrine Gustavson, Vasilić je potvrdio da su "užasni zločini počinjeni" dok je on bio komandir policijske stanice u Zvorniku. Kao primer, tužiteljka je navela ubistva stotine muslimana u selu Drinjača, tehničkoj školi u Karakaju, domu kulture u Čelopeku i u Gerinoj klanici.
Vasilić je odgovorio da je pokušao da sa komandom Teritorijalne odbrane pokrene istragu o zločinu u Drinjači, ali da oni ništa nisu učinili.
Iako je pred sudom u Beogradu ranije rekao da je za ubistva u Karakaju, Čelopeku i Gerinoj klanici saznao odmah pošto su počinjena, jer je o tome brujao grad, Vasilić je tvrdio da je to "greška" i da je za te zločine "čuo posle par meseci", kada su paravojske pohapšene, a ne nakon "dan-dva ili pet".
"Od tih 10 paravojnih formacija nije se smelo slobodno ni disati, a kamoli komentarisati", naglasio je svedok, potvrđujući da ništa nije učinjeno da se ti zločini istraže.
Kako je rekao, "muslimane u Zvorniku i nije mogao ubijati niko drugi do paravojnih formacija", naglašavajući da je on tražio da se istrage sprovedu.
Položaj lokalnog rukovodstva bio je, prema rečima svedoka, pravi zatvorenički.
"Mi smo bili obični zatočenici, zatvorenici", tvrdi Vasilić, koji je uz to ispričao i da mu je vođa "žutih osa" Vojin Vučković Žuća "stavljao cev u potiljak", a da ga je paravojnik zvani Topola vodio "na streljanje".
Tužiteljka Gustavson je, uz predočavanje niza dokumenata, tvrdila da svedok "preuveličava" moć paravojnih formacija u Zvorniku, koje su zapravo delovale u koordinaciji sa lokalnim vlastima. Svedoka je podsetila da je na beogradskom procesu izjavio da je Zvornik "oslobodila" lokalna TO "uz pomoć" Ražnatovićeve paravojske.
Vasilić je, međutim, to negirao, tvrdeći da je "Arkan vodio tu operaciju, a Srbi sa područja Karakaja su mu asistirali".
Vasilićevu izjavu da organi RS nisu bili obavešteni o situaciji u Zvorniku, zastupnica optužbe je pobijala izveštajem policijskog oficira Dragomira Andana koji je, posle posete gradu u leto 1992. godine, obavestio nadređene da su paravojske počinile zločine.
Karadžić, optužen i za genocid u Srebrenici, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, u periodu od 1992-1995. godine, nastaviće odbranu pred Tribunalom sledeće nedelje.
