Izvor: B92, 19.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedočenje balističara
Hag -- Balističar Mirza Sabljica svedočio na suđenju Dragomiru Miloševiću pred Haškim tribunalom.
Optužba tvrdi da je general Dragomir Milošević, preuzimajući komandu nad Sarajevsko-romanijskim korpusom u avgustu 1994, "nasledio" i kampanju terora nad gradom, koju je počeo njegov prethodnik, general Stanislav Galić.
Da bi ukazao na kontinuitet te kampanje, tužilac je pozvao veštaka Mirzu Sabljicu, koji je kao balističar Centra službe bezbednosti radio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uviđaje na mestima incidenata navedenih i u presudi Galiću i u optužnici protiv Miloševića.
Mirza Sabljica je na suđenju generalu Galiću svedočio o granatiranju pijace Markale 5. februara 1994, kada je poginulo oko 70 ljudi, ispaljenju minobacačkog projektila na red za humanitarnu pomoć na Dobrinji i o incidentu na Alipašinom polju, u kom su žrtve bila deca. Danas je, na primeru granatiranja Livanjske ulice 8. novembra 1994, objasnio proceduru primenjivanu u analizi tragova projektila.
Njegov zadatak, rekao je svedok, bio je da analizira tragove nastale upotrebom artiljerije i odredi smer, pravac, vrstu i tip projektila koji je uzrokovao štetu. Više puta je naglasio da u izveštajima nikada nije navodio tačno mesto ispaljenja projektila već eventualno šire područje sa kog je projektil lansiran. Korišćena je tehnika analize centralne ose, koja se oslanjala na ispitivanje kratera i okolnih oštećenja od gelera.
Citirajući izveštaj UNPROFOR-a, branilac Dragomira Miloševića je pokušao da ospori zaključak sarajevskih kriminalističkih tehničara da je projektil koji je pogodio Livanjsku ulicu ispaljen najverovatnije sa šireg područja Špicaste stene, pod kontrolom agresora. U izveštaju UNPROFOR-a se tvrdi da je najsumnjivija zona iz koje je ispaljen projektil bila pod kontrolom Armije BiH. Svedok je odgovorio da se u oba izveštaja navodi da je projektil ispaljen iz pravca severa, severoistoka. Nije, međutim, rekao ko je kontrolisao tu teritoriju, pošto takva procena nije bila njegov posao.
Branilac je u unakrsnom ispitivanju ukazivao na greške u izveštaju sa uviđaja nakon ubistva devojčice Nermine Omerović, 8. novembra 1994. Prema izveštaju, snajperski hitac je prošao kroz drvenu ploču na prozoru i pogodio devojčicu u glavu. Branilac je ukazivao da je smrt posledica razmene vatre zaraćenih strana. Svedok je rekao da je i to moglo da se desi i potvrdio sugestiju branioca da snajper nije mogao da vidi metu kroz drvenu ploču na zatvorenom prozoru.
