Izvor: Blic, 29.Okt.2011, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šveđani prazne futoški bazen od 450 tona kiselog kupusa
FUTOG - Ko naš, futoški kupus nije probao, još ima šanse. S osmehom povrtar Mile Majkić iz Futoga izgovara ovu rečenicu i nastavlja užurbano da pakuje i poslednji deo pošiljke za Holandiju. Ovaj povrtar je vlasnik najvećih rezervoara sa kiseljenje kupusa, sa kapcitetom od 450 tona. Ali, on je samo jedan među 30.000 Futožana koji uzgaja i kiseli kupus. U svakom domaćinstvu je kupusište uz obavezne podrume sa buradima punjenim rasolom.
Futoški kupus, prvi agrarni brend >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije, sa zaštićenim geografskim poreklom od 2008. godine, ovo godine je i te kako rodio. Ukupno 914 glavica kupusa po stanovniku, od čega je samo jedna sedmina stara sorta belog, pravog futoškog kupusa.
Majkić iz svojih rezervoara izbacuju glave kupusa jer za nekoliko dana mora biti na trpezi skandinavskih kupaca, koji su ga naručili još prošle godine.
- Ovo je simbol našeg mesta. Od njega živimo - kaže u dahu Majkić, dok mu kroz ruke prolaze glavice čuvenog povrća.
Majkić ne brine za prodaju. Godinama, pored Holandije, njegov kupus se jede u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Rusiji, Turskoj... Fond za razvoj Vojvodine mu je pomogao da napravi najveće bazene za kiseljene kupusa. Iz njih će ove godine u Evropu otići 600 tona.
Veći deo Majkićevog najsavremenijeg pogona je pod zemljom. Zidovi kaca obloženi su specijalnim epoksidnim smolama otpornim na kiselinu kako bi se poštovao najnoviji evropski standar ISO22000.
- Evropa voli naš kupus - veli Majkić koji za kilogram kupusa dobija 55 evrocenti, dok se u Nemačkoj prodaje za dva i po evra.
Potražnja je velika. Iako svi Futožani uzgajaju kupus, ne mogu da zadovolje potrebe potrošača. Sa povrtarima iz susednog Begeča veruju da će naredne godine udvostručiti sadnju futoškog kupusa.
Veliki uspeh na evropskom tržištu pokvarila je pojava lažnog futoškog kupusa. Isporučuje se iz okoline Varaždina i Bijeljine. Na taj falsifikat, Futožane su upozorili strani kupci.
- Futošku sortu smo zaštitili kao srpski brend, ali u inostranstvu smo nemoćni, ali pokušavamo da i u Evopi zaštititmo proizvod - kaže Goran Puača, predsednik Udruženja „Futoški kupus".
Na bečkoj trpezi od 1578.
Kupus iz Futoga, u kojem su do kraja Drugog svetskog rata živeli Nemci, u pisanim dokumentima prvi put se spominje još 1578. godine. Te godine su prve količine ovog povrća stigle na trpeze Beča.
Futoški recept
Za čitaoce „Blica" majstori otkrivaju kako se kiseli kupus.
1. U korenu glavice kupusa napraviti udubljenje u koje se naspe so
2. Usoljene glavice se slažu u bure za kiseljenje i tu moraju da odstoje 10 sati
3. Slana voda (mora biti dva odsto soli) zatim se dosipa u bure
4. U bure se dodaje i klip kukuruza
