Izvor: Blic, 22.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više srpskih narko-bosova u Evropi
Sve više srpskih narko-bosova u Evropi
Iako su zemlje Balkana postigle nekakav napredak u borbi protiv krijumčarenja narkotika, ovdašnji narko-trafikanti razvili su nove švercerske puteve, što pokazuje niska ulična cena heroina u Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji, zaključak je najnovijeg izveštaja američkog Stejt departmenta o međunarodnoj trgovini drogom.
Srbija je važna tranzitna zemlja na takozvanoj severnoj balkanskoj ruti, a Crna Gora na južnom ogranku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovog puta. Uz to, narko-trafikanti iz Srbije kontrolišu tržište heroina u Danskoj i igraju sve važniju ulogu u ilegalnom prometu narkotika u Sloveniji i Makedoniji, piše u ovom izveštaju.
Iz Avganistana, gde je povećana proizvodnja opijata i heroina, ide nekoliko puteva droge, među kojima i vrlo značajan put preko Balkana, rekao je u intervjuu za 'Glas Amerike' pomoćnik američkog državnog sekretara za pitanja ilegalnog prometa narkotika Robert Earls.
Prema njegovim rečima, Albanija ima veoma značajan položaj na putu heroina iz Avganistana. Albanija je osim tranzitne zone za heroin i manje količine kokaina i proizvođač marihuane i hašiša koji se prodaje u Nemačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, na Kosovu, Makedoniji, Grčkoj i Turskoj.
Earls je dodao da je u poslednjem izveštaju Stejt departmenta navedeno da promet heroina u Evropi uglavnom kontrolišu Albanci. Albanija je značajna i zbog toga što preko nje vodi južna balkanska ruta kojom se heroin iz Turske prebacuje na Zapad. Prema podacima Stejt departmenta, heroin iz Albanije uglavnom preko Crne Gore ide u BiH, koja se tretira kao skladište droge, rekao je Earls.
Severna balkanska ruta, koja je među krijumčarima mnogo popularnija, ima dva kraka - jedan od Turske ide preko Bugarske i Rumunije, a drugi od Bugarske preko Makedonije, Kosova i Srbije, dodao je Earls i upozorio da 'neadekvatnim obračunom sa dilerima balkanske države dovode u pitanje sopstvenu nacionalnu bezbednost'.
Osim heroina, koji se transportuje sa istoka na zapad, preko Srbije se sa zapada na istok švercuju sintetičke droge i hemikalije neophodne za proizvodnju heroina.
Iako je, na primer, 90 odsto krijumčara droge u Makedoniji albanske nacionalnosti, broj uhapšenih građana Srbije u ovoj zemlji se u 2004. godini značajno povećao. Najveća količina sintetičkih droga je u Makedoniju prošle godine ušao iz Srbije i Bugarske.
Krijumčari osim svih mogućih drumskih vozila za prevoz droge koriste i poštanske usluge, avione i pešake. Zoran B. Nikolić
