Izvor: Politika, 21.Mar.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više samohranih roditelja
Ne postoje precizni podaci o broju porodica sa jednim roditeljem. – Novčana pomoć države
Kada je pre 17 godina Nadica Blažić donela svoje treće dete na svet lekari su joj rekli: „Ova beba je teško bolesna, zaboravite da ste je rodili i gajite dvoje zdrave dece.” Marina je rođena sa dijagnozom koju ima samo nekoliko dece na planeti – njeno telo je potpuno asimetrično, zbog čega ima veoma ozbiljne zdravstvene probleme. „Rekli su mi da nikada neće prohodati, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ona je sa tri godine igrala folklor, rekli su da su joj potpuno krivi prsti, a ona je naučila da svira klavir, rekli su da slabo vidi i još slabije čuje i da joj je motorika tela veoma otežana, a Marina je nedavno postala vicešampion sveta u hiphopu”, sa ponosom priča Nadica. Ovo, nažalost, nije priča sa srećnim krajem. Marinin otac nije imao snage da se suoči sa preteškim dijagnozama svog deteta i sumornim prognozama lekara i ostavio je Nadicu i troje dece. Poslednjih jedanaest godina ova majka od plate učiteljice odgaja mališane, uzima kredite za lečenje Marine i rukovodi Udruženjem samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom „Plava školjka”.
Samohrani roditelj Goran Petković iz Kraljeva nalazi se pred za njega nerešivim problemom – njegov najmlađi sin ove jeseni kreće u vrtić, drugi sin polazi u školu, a najstarije dete kreće u srednju školu. S obzirom na to da je Goranovo radno vreme u potpunom neskladu sa radnim vremenom vrtića i škola i da jednostavno nema na koga da se osloni kada je u pitanju briga o mališanima – njegova supruga je preminula, a roditelji su teško bolesni, on razmišlja da li će moći da preživi od socijalne pomoći ako da otkaz i bavi se „samo” roditeljstvom 24 časa dnevno. Goranova plata iznosi 21.000 dinara, a od države dobija 9.500 dinara na ime socijalne pomoći za troje dece – ako da otkaz, od države bi dobijao oko 20.000 dinara, a i sada jedva sastavlja kraj sa krajem.
Goran i Nadica su samo neki od desetine hiljada samohranih roditelja u našoj zemlji koji nose preteško breme samostalnog odgajanja dece. Iako statistika govori da raste broj samohranih roditelja, što i ne treba da čudi ako se ima na umu da se svaki treći brak u prestonici i svaki peti brak u Srbiji završi razvodom, država nema podatke o broju porodica sa jednim roditeljem u našoj zemlji. Kako je istaknuto na jučerašnjoj konferenciji za novinare Udruženja samohranih roditelja „Jelek”, iako se od najnovijeg popisa stanovništva očekivalo da će dati odgovor na pitanje – koliko roditelja u našoj zemlji sami odgajaju decu, od Republičkog zavoda za statistiku ipak nećemo dobiti odgovor.
Predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike Dragan Vulević istakao je da samohrani roditelji jesu nevidljiva kategorija stanovništva iz vizure statistike, ali je dodao da oni jesu prepoznati od socijalnog sektora kao grupa kojoj je potrebna podrška. On je podsetio da, zahvaljujući novom Zakonu o socijalnoj zaštiti, samohrani roditelji ostvaruju pravo na novčanu pomoć pod povoljnijim uslovima kao i da deca ovih roditelja imaju apsolutni prioritet kada je u pitanju smeštaj u predškolske ustanove. Vulević je naglasio da samohranim roditeljima najveći problem predstavlja ostvarivanje prava na izdržavanje deteta, jer postupci za određivanje alimentacije traju predugo, a sudovi ne izriču kazne ako se roditelj ogluši o svoju zakonsku dužnost.
Vesna Knežević iz Centra za socijalni rad u Smederevu istakla je da mnogi samohrani roditelji ne mogu da dobiju pomoć od države, jer imaju „virtuelnu alimentaciju”.
„Ako je sud doneo odluku o izdržavanju deteta to znači da roditelj ne može da ostvari pravo na socijalnu pomoć od države – bez obzira na činjenicu da ta alimentacija postoji samo na papiru, a ne i u realnosti. U praksi očevi stalno menjaju adrese i posao ili rade na crno da bi izmakli evidenciji države, pa se dešava da deca napune 18. godina a da nisu dobila nijednu alimentaciju”, zaključila je Vesna Knežević.
K. Đorđević
objavljeno: 21.03.2013.
.jpg)
