Izvor: RTS, 26.Nov.2010, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više pušača na odvikavanju
Primena Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu povećala broj pacijenata u centrima za odvikavanje od pušenja. Polovina onih koji se jave u savetovališta ostavi duvanski dim.
Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, čija je primena počela 11. novembra, zabranjuje pušenje u svim državnim institucijama, zatvorenim javnim i radnim prostorima.
Početak primene Zakona uticao je na povećanje broja pacijenata u centrima za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odvikavanje od pušenja.
U tim centrima kažu da ima onih koji uspeju posle prve nedelje da ostave duvan, ali je više onih koji samo smanje broj popušenih cigareta.
Sa cigaretom ne sme da se uđe ni u jednu zdravstvenu, kulturnu ili prosvetnu ustanovu, u vozila javnog prevoza, na koncerte i utakmice koje se odigravaju u zatvorenom prostoru.
Pušači uglavnom smatraju da ih Zakon o zaštiti stanovništva od duvanskog dima diskriminiše.
Stručnjaci tvrde da zaposleni koji su pušači rade slabije, da su dekoncentrisani, jer nemaju prostorije za pušenje, pa je to jedan od razloga zbog čega se odlučuju da potraže stručnu pomoć i oslobode se nikotinske zavisnosti.
Petar Borović sa Instituta za zaštitu zdravlja "Batut" kaže da su ljudi sada u fazi informisanja, javljaju se, raspituju i čekaju da zakon popusti.
U centrima za odvikavanje od pušenja postoji individualna i grupna terapija koju sprovode lekari raznih specijalnosti, među kojima su pulmolozi, psihijatri, socijalni radnici.
Oni koji žele da se oslobode nikotinske zavisnosti dovoljno je da se jave u savetovališta sa zdravstvenom knjižicom.
Dragica Nikolić iz Doma zdravlja "Milutin Ivković" sa Palilule kaže da ljudi najčešće po nekoliko puta pokušavaju da ostave duvan pomoću nikoreta, nikotinskih žvaka, flastera i lekova koji su se pokazali da utiču da pacijenti ostave cigarete.
Motivacija pacijenata najvažnija
Prema njenim rečima, najbitniji je rad i motivacija pacijenata, jer postoje mnoga oboljenja gde pacijenti moraju da vode računa šta uzimaju od terapije, tako da samoinicijativno uzimanje lekova nije poželjno.
Ako pacijent ne uspe da ostavi duvan tokom prve sedmice terapije, može se ponovo prijaviti na lečenje. Oko 50 odsto pacijenata koji se jave u savetovališta uspeju da se izbore sa nikotinskom zavisnošću.
Bivši pušač Dragana Radulović kaže da joj je bilo lako da donese odluku da prestane da puši, jer je to želja svih pušača, samo što oni to neće da priznaju.
"Bilo mi je jako teško, ali ako zaista želite da slušate savete, možete da postanete nepušač", kaže Radulovićeva.
U zemljama gde su zabrane i kampanje imale efekta i gde je smanjen broj pušača, došlo je i do znatnog smanjenja broja obolelih od bolesti čiji je uzrok duvanski dim.
Najbolje rezultate postigle su: Finska, Amerika, Engleska i Australija. Finska je imala izražen problem sa moždanim udarima, srčanim udarima i rakom, a broj pušača je smanjila za dve trećine.
Posle deset godina kampanje, u Finskoj se doslovno dogodilo čudo. Zemlja u kojoj je bilo najviše moždanih i srčanih udara, danas je zemlja izuzetno zdravih ljudi.
Petar Borović kaže da je u toj zemlji rak pluća smanjen 63 odsto, a srčani i moždani udari više od 70 odsto.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, u Srbiji svakodnevno ili povremeno puši 33,6 odsto odraslih. Među muškarcima je 38,1 odsto pušača, a među ženama 29,9 odsto.
Zdravstvena statistika pokazuje da od posledica pušenja godišnje umre oko 16.000 ljudi.
