Izvor: RTS, 16.Okt.2011, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više gladnih, ali i gojaznih
Na Svetski dan hrane stručnjaci upozoravaju na ogroman broj gladnih, ali i sve veći broj gojaznih ljudi. U Srbiji svaka druga odrasla osoba ima višak kilograma, a gojaznih je 18 odsto. Šestina ljudi u svetu gladuje, saopštavaju Ujedinjene nacije.
Svetski dan hrane obeležava se svake godine 16. oktobra, kako bi se podigla svest, širile informacije i mobilisalo javno mnjenje u korist globalne borbe protiv gladi. Sa druge strane, i gojaznost predstavlja sve veći problem, pre >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svega zbog loših navika u ishrani i manjka fizičke aktivnosti. Istraživanja o zdravlju stanovništva u Srbiji pokazuju da svaka druga odrasla osoba ima prekomernu telesnu masu.
Jelena Kašanin iz Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" objašnjava da je, prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2006. godine, 36,2 odsto odrasle populacije je prekomerno uhranjeno, a 18,3 odsto je gojazno.
Kampanje povodom Svetskog dana hrane, realizuju se u Srbiji od 2001. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja, a ciljevi aktivnosti u okviru kampanje su formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani najšire populacije, a pre svega dece i mladih.
"Prema podacima pomenutog istraživanja, 18 odsto mladih je umereno gojazno i gojazno što predstavlja porast u odnosu na 2000. godinu, dodala je Kašaninova.
"Porast umereno gojazne i gojazne dece u Srbiji posledica je loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti", navela je Kašaninova , dodavši da je u odnosu na 2000. godinu redovnost obroka smanjena, da se u ishrani pretežno koristi beli hleb, dok je riba zastupljena manje od jednom nedeljno.
Kašaninova je poručila da pravilne navike vezane za ishranu treba stvarati od najranijeg detinjstva i to je najvažnije u prevenciji gojaznosti i hroničnih nezaraznih oboljenja koja zbog pekomerne težine mogu da nastanu.
Doktorka je objasnila da se za procenu stanja uhranjenosti koristi Indeks telesne mase (ITM), koji se određuje kao količnik telesne mase i kvadrata telesne visine, a vrednost ovog indeksa koja označava normalnu uhranjenost kreće se između 18,5 i 24,9.
"Indeks od 25 do 29.9 znači da je reč o prekomernoj telesnoj masi, dok se gojaznost definiše sa vrednostima između 30 i 40", navela je Kašaninova.
Poskupljenje hrane put u siromaštvo
Pokazatelj rasporeda masti u telu je odnos obima struka i kukova, pa ako je ovaj odnos kod muškaraca veći od 1, a kod žena od 0.85, smatra se da je povećan rizik za nastanak hroničnih nezaraznih oboljenja.
Prema podacima Svetske banke iz 2010. i 2011. godine, porast cena hrane vodi skoro 70 miliona ljudi u krajnje siromaštvo, pa i nije slučajno što je ovogodišnja tema Svetskog dana hrane 16. oktobra "Cene hrane: od krize do stabilnosti", saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut".
Šestina čovečanstva gladuje, veliki broj ljudi ne može sebi da priušti osnovne životne namirnice a uzrok takvog stanja su visoke cene prehrambenih proizvoda, mala primanja i velika nezaposlenost, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i ishranu (FAO).
U svetu trenutno živi najveći broj gladnih ljudi od 1970. godine, a značajnu ulogu u povećanju broja pothranjenih osoba ima i slab prinos hrane, česti ekstremni vremenski uslovi i porast broja ljudi od oko 80 miliona godišnje.
Veliki broj ljudi ne može sebi da priušti osnovne životne namirnice, a nestabilne cene i siromaštvo istovremeno predstavljaju veliku opasnost za bezbednost hrane, pre svega u zemljama u razvoju.
Svetski dan hrane obeležava se svake godine u cilju podizanja svesti i širenja informacija, ali i mobilisanja javnog mnjenja i fondova u korist globalne borbe protiv gladi.
