Izvor: Radio 021, 03.Nov.2015, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više dece obolele od malignih bolesti
U Srbiji se poslednje dve do tri godine beleži veliki porast malignih bolesti kod dece, rekao je direktor Centra za pedijatriju i šef hematološke dnevne bolnice Univerzitetske dečije klinike u Beogradu Dejan Škorić.
Tokom 2000. godine u proseku je bilo oko 200 novih slučajeva na godišnjem nivou, a 2013. i 2014. godine taj broj je dostigao 350 godišnje, što je znatan porast. "Teško je pitanje šta je tačno razlog tome, ali maligne bolesti kod dece su retke, za razliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << od odraslih, gde je na godišnjem nivou u Srbiji oko 30.000 obolelih", rekao je Škorić za "Danas".
On je dodao da postoje brojni razlozi, a jedan od njih bi moglo da bude i NATO bombardovanje 1999. godine, kada je na teritoriju Srbije bačeno oko 45 tona osiromašenog uranijuma. "Osim jonizujućeg zračenja, kojem smo svi izloženi, kancerogeni agensi se nalaze i u hrani, vodi koju pijemo, vazduhu koji udišemo i mogu kod genetski predisponiranog deteta da doprinesu razvijanju maligne bolesti", rekao je Škorić.
Kako Škorić objašnjava, osiromašeni uranijum koji je bačen na teritoriju Srbije nema veliki domet zračenja i najviše su ugroženi oni koji su se našli u neposrednoj blizini. Kasnije ipak, te čestice ulaze u vodotokove, odatle u biljke koje pasu domaće životinje i tako ulazi u čovekov lanac ishrane. Iako je tokom dvehiljaditih urađena neka vrsta sanacije ovih lokacija, Škorić sumnja u delotvornost. Inače, za razgradnju ovih čestica u prirodi, potrebne su hiljade godina.
On je napomenuo da u Srbiji postoji dovoljno kapaciteta za lečenje dece, ali da su uslovi za lečenje neadekvatni, s obzirom na to da je najveći problem kvalitet prostora gde pacijenti primaju terapiju.
Škorić je naveo da su u Srbiji izuzetni rezultati lečenja kancera kao što je akutna limfoblastna leukemija, izlečenje limfoma i neuroblastoma, koje je više od 90 odsto. On je dodao da je genska terapija budućnost, ali da je za sada na nivou eksperimentalne terapije i ističe da je Srbiji hitno potrebna javna banka umbilikalne krvi, krvi iz pupčane vrpce i posteljice jer je to potencijalno spas za najteže bolesti.
