Izvor: Blic, 16.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više dece ima krivu kičmu i višak kilograma
Višečasovni boravak ispred TV ekrana i igranje kompjuterskih igrica kao zamene za sportske aktivnosti i igru sve više ostavlja posledice na zdravlje dece. Najčešće posledice jesu deformiteti kičme, gojaznost i pogoršanje vida.
Sistematski pregledi u beogradskim domovima zdravlja pokazali su da čak 90 odsto školaraca ima neki deformitet kičmenog stuba. Problemi s kičmom odražavaju se i na razvoj srca i pluća. Istovremeno, broj gojazne dece, kako pokazuju podaci za Novi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sad, skoro se utrostručio u odnosu na pre 20 godina. U Domu zdravlja „Novi Sad" primećeno je da je broj kratkovide dece u porastu, a nezvanični krivac za to upravo je kompjuterski ekran.
- Mada nije statistički utvrđeno, stiče se utisak da je sve više dece koja se obraćaju lekaru zbog problema s vidom. Najčešći problem jeste kratkovidost - kaže doktorka Ivanka Tanasijević - Filipov, dečji oftalmolog pri novosadskom Domu zdravlja. Ona je napomenula da za sada nije medicinski dokazano da je uzrok tome dugo sedenje pred kompjuterom i televizorom.
- Stariji sin satima ne izlazi iz sobe gde sedi za kompjuterom. S obzirom na to da je adolescent, mislila sam da je bolje da mi bude na oku, nego da ne znam gde je i s kim je. Međutim, pre mesec dana je počeo da nosi naočare i ja sam uverena da mu se vid pokvario zbog buljenja u ekran - kaže Melisa Martinović, majka četrnaestogodišnjaka. Kako kaže, iskustvo sa starijim sinom uticalo je na to da su Martinovići svojoj devetogodišnjoj ćerki „uveli satnicu" i počeli da kontrolišu vreme koje provodi ispred televizora i kompjutera.
Deca se prvi put susretnu s kontrolom vida u četvrtoj godini, prilikom prvog sistematskog pregleda koji se radi u predškolskim ustanovama. Pregledi se zatim rade pred polazak u školu, i još dva puta do trećeg razreda. Prema rečima doktorke Slavice Malešević, načelnice pedijatrije pri Domu zdravlja, na 1.000 pregledane dece kod dvadesetoro se utvrdi neka malformacija vida.
- Nezdrav način života u poslednjih 20 godina znatno je izmenio sliku zdravlja naše dece. Neadekvatne fizičke aktivnosti, boravak ispred kompjutera, uz šta ide i nekontrolisano grickanje slatkiša, rezultirali su da se broj gojazne dece u poslednje dve decenije skoro utrostručio - napomenula je dr Malešević. Ona je istakla da se gojaznost susreće najviše kod osnovaca i srednjoškolaca, gde je primećeno da su devojčice znatno deblje od dečaka.
Za nezdrav način odrastanja dece donekle, tvrde stručnjaci, krivicu snose i roditelji koji ne kontrolišu koliko vremena deca provode ispred ekrana. Malo koje dete će samo zatražiti da ide u šetnju ako zna da to vreme može da provede igrajući igrice.
Sistematski pregledi novosadske dece pre polaska u školu pokazali su i da deset odsto mališana ima krivu kičmu, a njih 30 odsto ima od jedne do tri koštano-mišićne anomalije. Takozvane kokošije, ili pak ulegnute grudi ima oko pet procenata prvaka, dok njih sedam odsto ima ravne tabane. Funkcionalni ili organski šum srca ima tri i po odsto dece, oštećen vid njih šest procenata, tegobe sa sluhom manje od jednog procenta, a govornu manu tri odsto njih.
- Mnoga deca su bez ikakvog razloga oslobođena nastave fizičkog vaspitanja, što nije dobro. Neke fizičke vežbe, poput vežbi oblikovanja, mogu da rade skoro sva deca. Deci koja ne mogu da se bave svim fizičkim aktivnostima treba prilagoditi vežbe, jer rezultati pokazuju da se deca ni kod kuće ne bave fizičkim aktivnostima - objašnjava Maleševićeva.
Nema zamene za sportske aktivnosti
Roditelji moraju da shvate da bez sportskih aktivnosti, prvenstveno plivanja, nema ni pravilnog razvoja njihove dece. Plivanje je na prvom mestu, ali i košarka i odbojka su korisne. Dečaci nikako ne bi smeli da počnu sa treninzima u teretani pre 18. godine, što je sada postala masovna moda. Moraju da znaju da je neophodno da se završi razvoj kostiju, pa tek onda mogu da ih opterećuju - upozorava doktorka Jagoda Kariklić, fizijatar u beogradskom domu zdravlja „Palilula".
I. M.
I školske klupe loše za zdravlje
Na početku školovanja 30 odsto dece ima loše držanje ili krivu kičmu, a u sedmom razredu taj broj se udvostručuje. Možda razloge treba tražiti i u stolicama i klupama, koje nisu prilagođene deci različitog uzrasta, smatra Maleševićeva, ali misli da bi u obzir trebalo uzeti i teške torbe.
.jpg)
