Izvor: Večernje novosti, 26.Jun.2013, 11:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve više dece boluje od astme

ČAK 7,8 odsto dece u Srbiji boluje od astme, a samo u Beogradu, prema podacima Društva za prava dece sa astmom „Dašak“, za poslednjih 10 godina, broj astmatičara među najmlađima povećao se za 30 odsto - sa 6,5 odsto početkom prošle decenije, na sadašnjih devet odsto. To je danak koji najmlađa populacija plaća nezdravom okruženju i sve većoj zagađenosti životne sredine.A troškove lečenja, iako se u Srbiji, bar na papiru, proklamuje zdravstvena zaštita o trošku obaveznog osiguranja >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << za sve, a pogotovo za decu, u praksi, dobrim delom - pokrivaju roditelji.Tako, uz „ventolin“ za terapiju astme koji košta 355 dinara, i izdaje se o trošku osiguranja uz participaciju od 50 dinara, pacijent uglavnom mora da uzima i lekove iz grupe antihistaminika, a gotovo nijedan ne pokriva zdravstveno osiguranje!- Kada god dete ima probleme sa disanjem, sami kupujemo „aerius“, koji košta 470 dinara, ili nešto jeftiniji „klaritin“ (oko 400 dinara) - kažu roditelji. - Za pet ampula „pulmikorta“, što je dovoljno za pet dana terapije, damo još oko 550 dinara, ali profilaksa ovim lekom, po savetu lekara, nekada traje i po tri nedelje.Doktorka Vera Vujović, iz Doma zdravlja Čukarica, potvrđuje da na recept koji pokriva Republički fond zdravstvenog osiguranja čak ni deci ne može da propiše nijedan lek za različite alergijske forme, kao što su kijavice, ili konjunktivitis, a daju se i kod astme.- Antihistaminici nisu prva linija lekova za astmu, ali nisu ništa manje važni i ako se ne daju kao prateća terapija, najčešće dolazi do pogoršanja koje onda mora da se sanira značajno skupljim lekovima - priča dr Vujović.- Ali, ni najčešće propisivani „presing“, „aerius“ i „ksizal“, za većinu pacijenata ne pokriva osiguranje. „Presing“ u obliku sirupa o trošku osiguranja izdaje se samo deci starosti od dve do šest godina, pa i tada uz doplatu od 50 odsto, što iznosi 141 dinar. U formi tableta ovaj lek uopšte nije na tzv. pozitivnoj listi. „Aerius“ je skinut sa pozitivne liste i više se ni u jednoj formi ne izdaje o trošku osiguranja. „Pulmikor“ za inhalaciju zdravstveno osiguranje pokriva do četvrte godine, ali samo uz dijagnozu astme, dok se za sve druge dijagnoze kupuje.Profesor dr Predrag Minić, pulmolog u Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić“, međutim, tvrdi da je deci sa astmom terapija o trošku osiguranja u Srbiji dostupnija nego u zemljama u okruženju.- Svi lekovi kojima se leči astma kod dece izdaju se o trošku fonda - kaže dr Minić.BROJKE * 7,8 Odsto dece u Srbiji boluje od astme * 22.381 Predškolaca za godinu lečeno ambulantno * 3.900 Mlađih od 20 godina lečeno u bolnicama- U poslednjih 10 godina astma kod dece nije u velikom porastu, već se sada ova bolest bolje prepoznaje i dijagnostikuje. Sa 7,8 odsto dece sa astmom, Srbija je u dobrom proseku, između četiri i pet odsto, koliko imaju Grčka ili Albanija, i 35 odsto, koliko ima Novi Zeland.ZBOG NAPADA U BOLNICUPREMA podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ za godinu dana zbog problema sa astmom u bolnicama je ležalo i lečeno oko 3.900 pacijenata mlađih od 20 godina. Među predškolskom decom za godinu dana ambulantno je od astme lečeno 22.381, među školarcima 23.683, a u populaciji odraslih 61.596.

Nastavak na Večernje novosti...