Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Maj.2010, 04:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve veći skepticizam prema evrozoni i evru
BUDIMPEŠTA - Priključenje klubu članica Evropske unije koje koriste evro odavno je cilj većine evropskih zemalja koje još ne koriste tu zajedničku evropsku valutu, ali je izbijanje dužničke krize u zoni evra donekle stišalo žurbu tih zemalja, ukazali su analitičari.
Sada izgleda da je korist od korišćenja evra manje jasna nego tokom prvih meseci globalnog finansijskog previranja u 2007. i 2008, kada su manje članice evrozone bile zaštićene od velikih kolebanja valutnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kurseva.
Mađarska i Rumunija oslabile valute
Do ovog smirivanja žurbe došlo je zahvaljujući Grčkoj, koja je blizu bankrota. Atina se suočava s višegodišnjim drakonskim kresanjem troškova u zamenu za 110 milijardi evra vredan paket pomoći, u okviru kojeg su Grčkoj postavljeni znatno stroži uslovi nego što je Međunarodni monetarni fond (MMF) prošle godine postavio Mađarskoj i Rumuniji, koje nisu članice evrozone, u zamenu za paket zajmova.
Grčka ne može da devalvira svoju valutu jer koristi evro i biće primorana da godinama snižava plate i penzije.
Mađarska i Rumunija su jednostavno dozvolile svojim valutama da oslabe kako bi povratile konkurentnost u odnosu na susede, što je bilo bolno, ali brzo prilagođavanje u poređenju sa onim s kojim se suočava Grčka, prenela je agencija AP.
Panika i kriza oko evra, pri čemu je svakodnevna tema da li bi grčke nedaće sa dugom mogle dovesti do razbijanja evrozone, što je nekada bila samo teoretska mogućnost, umanjuju prednosti koje donosi članstvo u toj grupaciji, kao što su lakša prekogranična trgovina i bliža integracija u taj dominantni evropski ekonomski blok.
Pretnja razbijanja evrozone dala je zemljama koje streme učlanjenju temu za razmišljanje, a evroskepticima dodatno oružje za napad.
"Evrozona ima pitanja koja treba sebi da postavi", ukazao je prošle sedmice poljski premijer Donald Tusk, koji je obično naklonjen evru i dodao da od sada priključenje tom 16-očlanom klubu "više nije prioritet".
Premijer Bugarske Bojko Bojkov je takođe rekao da je grčka kriza doprinela odluci njegove zemlje da pričeka s planom za uvođenje evra.
Kameron: Nikada u zonu evra
Predsednik Češke Vaclav Klaus, možda najžešći evroskeptik od svih šefova država EU, iskoristio je previranje u Atini da izjavi: "Projekat stvaranja zajedničke evropske valute propao je odavno".
U Britaniji, koja je dobrovoljno van zone evra i gde je raspoloženje protiv evra naročito jako, konzervativna partija je prošlog vikenda pobedila na opštim izborima delimično zahvaljujući retoričkom fokusiranju na grčku krizu.
"Sa tako mnogo Grčke u vestima garantujem vam da se nikada neću priključiti evru", izjavio je lider te partije Dejvid Kameron.
Neke članice EU, međutim, i dalje imaju aspiracije na brzo učlanjenje u evrozonu. Estonija se nada da će joj to poći za rukom iduće godine jer je formalno već ispunila sve kriterijume. Njen dug od 7,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) je najniži u EU, a takođe ima treći najniži deficit od 1,7 odsto BDP. Estonija je u suštini jedina evropska zemlja koja ispunjava sve uslove za ulazak u evrozonu, što nije slučaj ni sa jednom od sadašnjih 16 članica tog kluba.
Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren je, međutim, upozorio Estonce da njihovo priključenje "nije gotova stvar". Član uprave Evropske centralne banke Jirgen Štark, zbog krize u Grčkoj, navodno traži strože kriterijume za učlanjenje, koje Estonija ne bi bila u stanju da zadovolji.
Predsednik Estonije Tomas Hendrik povodom toga ukazuje da se "pravila ne menjaju usred utakmice".
Stišavanju žara za prihvatanje evra doprinele su i bogatije članice EU - Španija, Portugalija i Italija - koje bi mogle biti sledeće na redu za dobijanje skupih paketa pomoći za spasavanje, koji bi mogli doneti dalju glavobolju vladama članica zone evra.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
