Izvor: Blic, 26.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve trke vode na Olimpijadu
Sve trke vode na Olimpijadu
ČAČAK - Dvadesetogodišnji Dušan Markešević, atletičar čačanske 'Slobode', posle odličnih rezultata i brojnih medalja u juniorskoj konkurenciji, niže uspehe i kao mlađi senior. Već prva takmičenja proteklih meseci pokazuju da višestruki juniorski prvak Balkana i vicešampion Evrope s pravom nosi epitet najveće nade srednjih i dugih pruga domaće atletike.
Prvo učešće u seniorskoj reprezentaciji SCG na Prvenstvu Balkana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u krosu u Rumuniji u trci na 8.000 metara donelo je Markeševiću srebrnu medalju. Na krosu RTS pobedio je sve domaće seniore, a u nedavnoj trci prvog kola Kupa Srbije na 3.000 metara osvojio je ubedljivo prvo mesto sa vremenom 8:06,82, što je samo dve sekunde slabije od Dušanovog ličnog rekorda. Na istom takmičenju u trci na 1.500 metara osvojio je treće mesto.
Kako procenjujete rezultate u novom takmičarskom rangu. Postali ste senior, gde je konkurencija daleko jača?
- Zadovoljan sam uspesima. Prvu godinu među mlađim seniorima smatram godinom opipavanja. Očekujem poboljšanje ličnih rekorda i dobre rezultate na balkanskim prvenstvima. Velika takmičenja i medalje očekujem sledeće godine. Seniorska konkurencija zahteva mnogo veći rad i odricanja, a moj ovogodišnji cilj je rezultat ispod 14 minuta na 5.000 i ispod osam minuta na 3.000 metara.
Prvi veći cilj koji sebi postavljate je odlazak u Peking na Olimpijske igre 2008. godine. Atletski savez Srbije uvrstio vas je u potencijalne kandidate.
- Na juniorskim takmičenjima ispunio sam sve planove, možda i iznad očekivanja drugih. Odlazak na Olimpijadu je san svakog atletičara i nadam se da ću ispuniti normu od 13,30 minuta na 5.000 metara. Uz ozbiljan rad i svog dugogodišnjeg trenera Slobodana Nidžovića mislim da ću opravdati nade i očekivanja.
Nije tajna da vas pozivaju jači klubovi, a dobili ste i dve zanimljive ponude iz Amerike. U Čačku se čuje da, ipak, ostajete verni AK Sloboda.
- Čačak mi je zaista pružio mnogo i sve dok je tako ostajem u svom gradu. Ovde, kao i u celoj Srbiji, uspešnim takmičarima nedostaje sparingovanje, što je uz neslogu trenera i samih atletičara najveća mana naše atletike. Ipak, uz pomoć klupskih drugova trudim se da nadomestim i ovaj nedostatak. V. Trtović
Visoki nameti za niške studente Ne plaćamo samo ulaz na fakultet
Više od 5.000 studenata Pravnog i Ekonomskog fakulteta ogorčeno je jer moraju da plaćaju enormno skupe skupe administrativne naknade. Nametima na fakultetskim šalterima posebno su izloženi samofinansirajući akademci. Prvo moraju da plate školarinu od 55.000 dinara, a potom i svaku prijavu ispita i seminarskih radova. U nešto boljem položaju su studenti na budžetu, mada se i oni žale jer za svako polaganje ispita u vanrednom roku moraju da plate.
- Ne plaćamo samo ulaz na fakultet, a kako stvari stoje i to će početi da nam naplaćuju. Na ova dva fakulteta studira najviše studenata, tako da fakulteti na nama ogromno zarađuju. Ja navodno studiram o trošku države, ali ako želim da prijavim ispit u vanrednom roku, moram da platim od 500 do 750 dinara. Uveli su mehanizme za otimanje para. Ako ne prijaviš ispit u roku, zakašnjenje ćeš platiti 1.000 dinara. Možeš da se prijaviš za polaganje i na ispitni dan ako imaš 1.700 dinara - kaže Marija Mladenović, studentkinja Ekonomskog fakutleta.
Potpis 350 dinara
Aleksandar Andrić, sa Pravnog fakulteta, pita kako student bez ijednog potpisa može da overi semestar ako plati 3.500 dinara.
- Zašto skupljamo potpise profesora, ako dekan fakulteta može da odobri administrativnu overu? Još je smešnije da svaki nedostajući potpis košta 350 dinara. Postavlja se pitanje zašto, onda, idemo na predavanja? Izgleda da je to samo gubljenje vremena. Pričamo o Bolonjskoj konvenciji koja podrazumeva da studenti mogu da se premeštaju sa fakulteta na fakultet. Međutim, po sadašnjim pravilima ispisnica po predmetu na Pravnom košta 1.000 dinara - kaže ovaj student.
Diploma 20.000 dinara
Jadranka Jović, samofinansirajući student na Pravnom fakultetu, kaže da ne zna kako će izdržati namete.
- Pitam se za šta sam prošle jeseni platila 55.000 dinara. Svaku prijavu ispita dodatno plaćam. Prijavljivanje seminarskih radova košta 600 dinara. Jedna moja koleginica je stepenovala studije, ali je diplomu platila 20.000 dinara. Pa to je prava pljačka. Moje roditelje je ekonomski gotovo iscrpilo moje studiranje - naglašava Jadranka. Vesna Torović
