Izvor: RTS, 13.Jun.2009, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve teže do posla
Ponuda poslova u omladinskim zadrugama smanjena za 80 odsto. Rad na crno ponovo u porastu. Poslodavci sve češće prijavljuju minimalce i ne plaćaju prekovremeni rad.
U mnogim firmama, prva mera štednje je otpuštanje privremeno zaposlenih radnika. Taj kadar najčešće obezbeđuju omladinske i studentske zadruge, koje sada jedva opstaju.
Kao honorarac, Jelena Prekić radi punih deset godina. Poslove je nalazila preko omladinske zadruge. Bili su privremeni, ali redovni, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pa je uspevala da plaća troskove studiranja, stanovanja. Sada, međutim ne radi.
"Zadruga znači neku sigurnost, znači da ćeš raditi tri, četiri, pet meseci i biti plaćen za to. Plašim se ekonomske krize jer već dugo nemam posla", kaže Jelena.
Ponuda poslova, u zadrugama, u poslednjih nekoliko meseci smanjena je čak za 80 odsto, a sve više mladih, koji su spas od nezaposlenosti nalazili upravo u sezonskim poslovima, sada ostaju i bez njih. S druge strane, rad na crno, kažu stručnjaci, ponovo je u porastu.
"Iako su zadruge osmišljene da budu pomoćno sredstvo zapošljavanja, trenutak je učinio da ljudi žive od rada upravo preko omladinske zadruge", objasnio je Tomo Sekulić iz Omladinske zadruge Beograd.
S druge strane pojedine zadruge beleže i smanjeno intresovanje mladih za posao. Razlozi, međutim, nisu škola i ispiti.
"Najverovatnije da nalaze poslove bez legalog angažovanja preko omladinske zadruge. Znači da ih poslodavci angažuju na crno", rekao je Čedomir Vukčević iz Omladinske zadruge Centar.
Dobiti posao je sve veća privilegija, jer ne raditi znači biti socijalno isključen, a stručnjaci upozoravaju da mladi imaju sve manje izbora.
Poslodavci sve češće ucenjuju zaposlene, prijavljuju minimalce, zakidaju na godišnjim odmorima ili ne plaćaju prekovremeni rad.
Da bi se smanjio rad na crno može se krenuti u dva pravca, kaže direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović
Jedan je onaj koji je represivan i znači pojačan inspekcijski nadzor, a drugi je smanjenje poreza i doprinosa u meri u kojoj je to moguće, smatra Ristanović.
Prema podacima Inspektorata, prošle godine je, nakon intervencije inspekcije, radni odnos zasnovalo blizu osam hiljada ljudi. Kazne za rad na crno kreću se od 800 hiljada do milion dinara.
