Izvor: RTS, 17.Feb.2012, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve, sve ali zanat
Fakultetska diploma nije više garancija, kao nekad, da se nećete mnogo mučiti u potrazi za poslom. Iako na tržištu rada bolje prolaze akademci, nekada veće šanse nudi dobar zanat.
Iako će na tržištu rada u Srbiji posao lakše i brže naći visokoobrazovani kandidati, to ne važi za sve vlasnike fakultetskih diploma. Tako će, na primer, u odnosu na pravnike, na Birou bolje proći neke zanatlije poput fasadera ili montera.
Konkurencija između visokoobrazovanih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kadrova sve je veća, pa se u nekim oblastima teže dolazi do radne knjižice, jer se konstantno povećava i broj onih koji završavaju fakultet. Neki zanati, pak, doživljavaju novu popularnost.
Zanat koji se prenosi s kolena na koleno ima posebnu vrednost. Tako se Vesna izradom kapa i šešira bavi 20 godina. Posao šeširdžije, kaže, nije nimalo lak, zahteva vreme, strpljenje i posvećenost.
Ona objašnjava da je zlatno doba ovog zanata bilo krajem osamdesetih i veruje da se to vreme vraća.
"Zanat kao zanat ne donosi sigurno neke novce kao što ni fakultet sam po sebi, omladina uglavnom neće da se prihvati zanata, ističe Vesna.
Ona dodaje da su retki oni koji se prenose s kolena na koleno kao što je slučaj u njenoj porodici. Njene ćerke nastaviće porodični posao.
Na birou službe za zapošljavanje, kada je reč o zanatima, traženi su pekari, poslastičari, pica-majstori, kuvari, alatničari, fasaderi, zatim monteri, stolari, zavarivači. Teže do posla dolaze, na primer, bravari, dok potražnje za sodadžijama i korparima, godinama nema.
Prema rečima Dragana Đukića iz Nacionalne službe za zapošljavanje bolje na tržištu prolaze ljudi koji imaju fakultete – dakle viši nivo kvalifikacija – ali postoje velike razlike unutar struke ili unutar profila.
"Ako je neko završio arheologiju ili istoriju umetnosti gde postoji slab nivo tražnje za radnom snagom, njegove šanse su manje da dođe do posla u odnosu na nekog ko je ispekao dobar zanat, kao što je, recimo, kuvar ili poslastičar", objašnjava Đukić.
Fakultetska diploma nije više garancija, kao nekad, da se nećete mnogo mučiti u potrazi za poslom, navode stručnjaci.
Kako objašnjava ekonomista Goran Nikolić, u Srbiji postoji uvreženo mišljenje da je najbolji način da napredujete u životu, ako dolazite iz prosečne ili siromašne porodice, da se obrazujete, što je bio slučaj tokom čitavog 20. veka.
"Postavlja se pitanje da li je i danas tako. Danas završetak fakulteta nije nikakva garancija za dobijanje posla zato što raste broj ljudi sa fakultetskim diplomama, ističe Nikolić.
"Za nekoga ko nema previše talenta i ko s mukom završava fakultet, bolje je da se bavi nekim zanatom", zaključuje Nikolić.
Sve, sve ali zanat - kaže narodna priča. Pouka je važila nekada davno, a možda će i u budućnosti kada će, kako futurolozi kažu, radna knjižica i posao biti privilegija.
