Izvor: B92, 18.Apr.2018, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve svađe Srbije i Hrvatske - od čokoladice do Stepinca
Beograd -- Odnosi Srbije i Hrvatske kvare se i blago poboljšavaju na svakih nekoliko meseci, a tokom proteklih godina videli smo čitav niz sukoba.
Poslednji u nizu incidenata dogodio se u sredu kada je, prema saopštenju Srpske radikalne strane, Vojislav Šešelj gazio hrvatsku zastavu u Skupštini Srbije, zbog čega je predsednik Sabora Gordan Jandroković napustio Beograd.
Šešelj je inače često tema odnosa dve države, a nakon povratka iz Haga zapalio je više >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << hrvatskih zastava, kada je izneo i niz uvredljivih izjava o hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović, što je izazvalo pravu buru u tamošnjoj javnosti.
Lidera radikala prošle nedelje Haški tribunal osudio je pravnosnažno na 10 godina zatvora (koje Šešelj neće odslužiti jer je u pritvoru bio 11,5 godina) zbog zločina protiv čovečnosti nad Hrvatima u selu Hrtkovci tokom devedestih, pa se o njemu u poslednje vreme često priča na obe strane.
Ako izuzmemo Šešelja, poslednji problem između Srbije i Hrvatske dogodio se početkom februara kada je nekoliko problema bilo u Zagrebu tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića - desničari i branitelji su protestovali, a hrvatski poslanik Miro Bulj je dobacivao Vučiću na ulici.
Kamere su tada pratile Vučića koji je pešice išao iz sedišta hrvatske vlade preko Markovog trga do zgrade hrvatskog parlamenta, kada je Bulj Vučiću dobacio "kada će posetiti Glinu", aludirajući na Vučićev govor iz devedesetih koji se često pominje u Hrvatskoj javnosti.
"Da ne mislite da sam se uplašio vašeg dobacivanja ili vas... Mogu da vam odgovorim kad god hoćete, koliko god hoćete i šta god hoćete", odgovorio je Vučić.
Problema je tada bilo i sa srpske strane - ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da će predsednika Aleksandra Vučića u Hrvatskoj "dočekati ustaše" izazvala je tada burne reakcije tamošnjih političara.
Ministar odbrane Srbije je izjavio da "nije siguran da je u Hrvatskoj reč o povratku ustaštva, jer ustašluk i ustaše nikad nisu izašli iz politike Hrvatske, iz javnog života Hrvatske", na šta je odgovor glasio da bi "Vučić trebalo da priča sa Vulinom".
Podsećamo, Vučić je pre toga, samo nekoliko dana pre posete Zagrebu, predložio “moratorijum na rasprave o temama iz prošlosti“ na šest meseci.
“Hajde da se dogovorimo da u idućih šest meseci - i da to kažemo - ne govorimo o tome, tome i tome, ili pre nego što izađemo s bilo čime, da se pokušamo čuti i da svaki put spustimo tonus, i jedni i drugi. I oko 4. avgusta i oko nekih drugih škakljivih datuma”, rekao je tada Vučić.
Te škakljive teme oko kojih se dešavaju stalni sukobi, naravno, sve imaju veze sa Drugim svetskim ratom i sukobima tokom devedesetih.
Ipak, postoji i nekoliko izuzetaka - ekonomskih problema bilo je u avgustu 2017. godine kada je Hrvatska donela odluku kojom se povećavaju tarife za fitosanitarni nadzor nad uvezenim voćem i povrćem, a sećamo se i “carinskog rata” iz 2015. kada su zatvoreni i pojedini granični prelazi.
Hrvatski zvaničnici optužili su tada Srbiju da ima "dogovor sa Mađarskom" i da organizovano šalje izbeglice u Hrvatsku, a tog perioda pamti se i izjava tadašnjeg hrvatskog premijera Zorana Milanovića “šaraj malo, brate”.
Ukoliko izuzmemo i slučaj “srpske čokoladice” koja je bila problem hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović krajem 2016. godine, pa je zbog toga morala da se izvinjava, sve ostale varnice u proteklih desetak godina imaju veze sa škakljivim temama.
Prepucavanja tako uvek ima u danima oko godišnjice obeležavanja zločina u Vukovaru i Jasenovcu (problema je bilo i početkom godine tokom izložbe u UN o tom logoru), ali i oko datuma akcije “Oluja”, Alojzija Stepinca i pozdrava "Za dom spremni".
Problema je bilo krajem septembra 2017. godine kada je u Beogradu otkriven spomenik Milanu Tepiću koji je tokom sukoba devedestih poginuo tako što je digao u vazduh vojno skladište i sebe, ne želeći da prepusti neprijatelju veliko skladište oružja i municije.
Hrvatsko Ministarstvo branitelja ubrzo je saopštilo da je “zgroženo” i da je reč o “terorističkom činu”.
Osim toga, velikih problema između dve zemlje bilo je i zbog ćiriličnih tabli u Hrvatskoj, kao i table “Za dom spremni” u Jasenovcu, dok srpski zvaničnici često ističu da ustaški lideri dobijaju spomenike i ulice u Hrvatskoj.
Situaciju nije poboljšao ni susret tadašnjeg mandatara za sastav nove vlade Aleksandra Vučića sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović na mostu na Dunavu 2016. godine.
Vučić i Kitarović su kasnije potpisali u Subotici deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske.
.jpg)
