Izvor: Blic, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve stranke kriju finansijere
Ko su biznismeni ili tajkuni koji finansiraju stranke, u kojim iznosima i sa kakvim interesom, ostaće tajna i posle izveštaja koji bi o imovini i finansijama stranaka u narednih mesec dana trebalo da sačine radnici iz stručnih službi Skupštine Srbije. Činjenica da izveštaje treba da razmatraju predstavnici stranaka, odnosno, da će kontrolisati „sami sebe", zapravo je potvrda da partije u Srbiji u cilju prikrivanja svojih pravih finansijera nisu spremne da ovaj važan posao prepuste >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nezavisnim institucijama.
Članovi skupštinskog odbora za finansije izabrali su prekjuče radnu grupu za kontrolu izveštaja o finansiranju redovnog rada političkih stranaka u 2006. Radna grupa, u kojoj su predstavnici stručnih službi Skupštine, obavezna je da u roku od 30 dana dostavi izveštaj Odboru za finansije.
Hoćemo li dobiti realne izveštaje o tome ko finansira stranke i koliko stvarno troše? Po svemu sudeći - ne.
Teško je očekivati bilo šta spektakularno od izveštaja jer način rada službenika određuje Odbor za finansije Skupštine Srbije koji je upravo sastavljen od poslanika stranaka koje će biti predmet te iste kontrole.
- Zbog toga će sva odgovornost i biti na Odboru za finansije - tvrdi Nemanja Nenadić, izvršni direktor „Transparentnosti Srbija".
On podseća da je Republička izborna komisija već posle januarskih parlamentarnih izbora pokazala otpor prema zahtevima javnosti da se provere izveštaji koji su dostavljeni. Dve službenice sa revizorskom licencom nisu mogle ništa drugo da urade nego da na osnovu preporuka RIK samo svedu stanje i naprave statistiku. Osim PSS Bogoljuba Karića, koja je je prozvana da je prekršila iznose koji se mogu prikupiti u kampanji, niko drugi nije označen da je kršio predizborna pravila igre. Međutim, „Transparentnost Srbija" je objavila svoj izveštaj u kojem je navedeno da su stranke potrošile dvostruko više od onoga što su prijavile.
- Sve će se svesti na registrovanje činjenice ko je dostavio izveštaj, a ko ne. U dosadašnjim izveštajima samo su opisno navođeni problemi poput nepoštovanja rokova ili brisanja stranaka iz registra političkih partija. Za pravu proveru finansija 30 dana nije dovoljno - navodi Nenadić.
Institucija koja bi mogla da kontroliše finansije partija je Državna revizorska institucija. Međutim, izbor njenih članova bacio je senku na njenu nezavisnost jer je Savet DRI osnovan tek kada su DSS i NS postigle dogovor oko svoja dva kandidata.
- DRI bi mogla da kontroliše stranke i kada je reč o parama iz budžeta, ali i o novcu iz privatnih izvora. Međutim, o ljudima iz te institucije se ne zna ništa više od toga koja ih je stranka predložila. Takav način izbora ne ide u prilog jednoj instituciji koja bi trebalo da bude nezavisna - kaže Nenadić.
Da osnivanje privremenih tela nikada nije davalo rezultate, pa neće ni sada, smatra Đorđe Vuković, programski direktor CeSID. On je, kao i Nenadić, uveren da mora da postoji nezavisna institucija koja će se time baviti, a ne da stranke, učesnice izbora, kontrolišu same sebe.
- To je kao da ja i vi igramo utakmicu, a jači bira ko će biti sudija. Vrana vrani oči ne vadi - pravi poređenje Vuković. - Postojećoj političkoj eliti mora se nametnuti poštovanje potpune javnosti finansiranja stranaka kroz nova zakonska rešenja.
Nenadić dodaje da bi možda najbolje bilo da kontrolu finansija stranaka preuzme buduća Agencija za borbu protiv korupcije koju predviđaju novi zakon o borbi protiv korupcije i nacionalna strategija iz te oblasti.
Političke stranke su prošle godine iz budžeta Srbije dobile 62,7 miliona dinara (oko 750.000 evra) više nego što im sleduje, nedavno je ocenio predsednik „Transparentnosti Srbija" Vladimir Goati. Partije su dobile 547.298.000 dinara, a prema zakonu, sledovalo im je 484.539.012 dinara. Član 4. Zakona o finansiranju političkih partija propisuje da sredstva iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada stranaka treba da iznose 0,15 odsto od budžeta, umanjenog za transfere drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Budžet za 2006. umanjen za te transfere iznosi nešto više od 323 milijarde dinara.
Nijedna od partija do sada nije najavila da će vratiti novac.
U BiH pljušte kazne, u Srbiji nema ni tužbi
Kao primer kako funkcioniše nezavisno telo, Vuković navodi Republičku izbornu komisiju u BiH koja je prošle godine od stranaka na ime kazni naplatila 750.000 konvertibilnih maraka ili oko 350.000 evra. Reč je o stalnom telu koje je osnovao visoki predstavnik UN. Nenadić, međutim, navodi da je u Srbiji protiv stranaka nemoguće pokrenuti prekršajne prijave jer zakon nije odredio precizan rok za podnošenje stranačkih izveštaja. Taj se rok svake godine određuje posebno, pa se ne zna od kada teku rokovi zastarelosti. Zbog toga, nijedna stranka u Srbiji nije odgovarala za kršenje pravila finansiranja.
