Izvor: Blic, 21.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve stranke jedinstvene u skrivanju finansijera
Sve stranke jedinstvene u skrivanju finansijera
Sve stranke koje su ušle u parlament postupile su jedinstveno i, pozivajući se na Zakon o finansiranju političkih partija, odlučile da javnosti bar naredna tri meseca ne saopšte koliko su i na šta potrošile novac u trci za 250 mesta u Skupštini Srbije.
Iako su obećavale da će o svotama novca potrošenim u kampanji obavestiti građane odmah po okončanju izbora, parlamentarne stranke su u nekoliko navrata saopštile >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da će detalje o troškovima kampanja saopštiti tek nakon što izveštaje potvrdi Republička izborna komisija, što bi moglo biti u maju. Još preciznije - 90 dana od okončanja izbora, od 9. februara.
Strankama na ruku ide i RIK koji nema nameru da objavljuje izveštaje dok ih detaljno ne proveri. Ova komisija se oglušila i na poziv Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije da se izveštaji odmah predoče javnosti.
- Izveštaji su sačinjeni, dokumentovani i potpisani od odgovornih u strankama. Oni stoje iza njih i u njima više ništa ne mogu menjati, čak i u slučaju da RIK, koristeći se svojim pravom i obavezom da ih proveri, konstatuje nedostatke, netačnosti ili nedoslednosti - navodi Šabić i ocenjuje da objavljivanje tih izveštaja jeste način da se obezbedi njihova dostupnost najširem krugu interesenata.
RIK se i povodom Šabićevog apela takođe poziva na zakonski rok od 90 dana od dana prijavljivanja izveštaja.
Sasvim suprotno povereniku za informacije misli Miodrag Petrović, portparol RIK, koji za 'Blic' kaže da će izveštaji biti relevantni tek kada budu razmotreni i usvojeni na sednici ove institucije. On za naš list kaže da će se na nekoj od narednih sednica RIK raspravljati o tome da se, zbog pritiska javnosti, objave 'sirovi' izveštaji, a da će ako to ne prođe na sednici, javnost morati da sačeka dok ceo proces ne bude završen.
Čak i da se razreši ova situacija i objave izveštaji pitanje je da li ćemo saznati ko zapravo finansira stranke. Ni Nemanja Nenadić, direktor 'Transparentnosti Srbija', nije optimista po tom pitanju.
- Iskreno, imajući u vidu i ranije prijave imovine stranaka, ne verujem da ćemo saznati istinu. Čak i ako se nađe neka poznata ličnost, neće prekoračiti dozvoljene sume koje nisu tolike da bi mogle da ugroze samostalnost stranke - kaže Nenadić uz objašnjenje da građanin može da pomogne stranku sa najviše 323.000 dinara, a firma ili preduzeće sa 1.200.000 dinara.
Sasvim druga priča je sa pojedinačnim donacijama koje više puta prelaze dozvoljene sume koje smo naveli.
Kako se kriju pravi investitori?
Nenadić kaže da je prva prepreka utvrđivanju pune istine stavka u zakonu koja kaže da se prilozi manji od 6.000 dinara ne moraju registrovati.
- Ako neko preduzeće ili pojedinac želi da bogato finansira stranku, a da se to ne vidi, može da novac uplati u više manjih iznosa. Tako može da svoje zaposlene zamoli da u svoje ime doniraju njegov novac u iznosima do 6.000 dinara. Na taj način, zvučna imena se neće nigde pojaviti - objašnjava Nenadić. On kaže da postoje grublja i diskretnija varijanta izigravanja zakona o finansiranju političkih partija.
Za grublju varijantu on navodi primer Letonije gde je više desetina ljudi u istoj banci istovremeno uplatilo jednak iznos za jednu stranku.
- Diskretnija varijanta podrazumeva da svi ljudi uplate različite iznose, ali u različitim mestima. To sve treba da bude posao revizora koji će proveravati izveštaje o prilozima - kaže Nenadić. Međutim, da li će revizori uspeti da uđu u trag tokovima novca zavisiće od odluke RIK koji još nije odlučio da li da posao prepusti nezavisnim stručnjacima ili da to urade skupštinske službe. Problem je u tome što u tim službama sede ljudi iz stranaka koje treba da se proveravaju.
- U Skupštini postoje službenici koji imaju revizorske licence i mogu to da urade jednako dobro kao revizorske kuće. To je i jeftinije umesto da raspisujemo konkurs za javnu nabavku kako bismo izabrali revizora - kaže Petrović.
On tvrdi da na te ljude ne mogu uticati političari ili stranke.
- Ko je lud da zbog toga izgubi licencu - kaže Petrović.
Međutim, Nenadić misli suprotno.
- RIK je odlukom da ne traži dodatna sredstva za proveru izveštaja sebe ograničio na skupštinske službe. Nema razloga da se sumnja u stručnost tih službi, ali sama sumnja da bi na njih mogao da bude vršen pritisak je opasnost, pa je izbor nezavisnih revizorskih kuća manje bolna varijanta. Idealno rešenje bi bilo da to uradi državna revizorska komisija, ali ta institucija još nije osnovana, iako je Ustav predviđa - zaključuje Nenadić.
Nema dobrog razloga, a ni opravdanja zašto stranke same ne objave detaljne izveštaje o tome koliko su plaćale televizijske i radijske spotove, oglase u novinama, skupove po halama širom Srbije. Naravno, ukoliko nemaju šta da kriju.
N. M. Jovanović Tokovi novca
Naš sagovornik iz jedne od revizorskih kuća navodi da se njihov tim ne bi bavio celokupnim izveštajem neke stranke. Suština kontrole je pratiti tok novca.
- Po sistemu uzorka izaberu se neki prilozi, a zatim se provere. Pažnja se posvećuje posebno sumnjivim transakcijama, ako je reč o istim iznosima ili adresama. Od obima novca koji je u igri i toga da li je reč o privatnim licima ili firmama kao donatorima zavisi i obim i dužina rada - kaže naš sagovornik koji insistira na anonimnosti.
