Izvor: B92, 25.Jul.2019, 12:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve što treba znati o migrantima rekao je jedan dečak: To što sam video, nisam znao da postoji
Proterani. Gladni. Bosi. Ostavljeni. Uplašeni. Bez budućnosti. Sa teškom prošlošću u iscepanim torbama koje nose hiljadama kilometara.
Bez svog doma. Bez mogućnosti. Deca. Žene. Muškarci. Ljudi. Migranti.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, Srbija ima smeštajnih kapaciteta za 6,500 ljudi u prihvatnim centrima. Popunjeni kapaciteti trenutno broje 2.656 mesta, a procenjuje se da se i nekoliko stotina ljudi nalazi van centara.
Ti ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << spadaju u osetljivu kategoriju, bukvalno “ni na nebu ni na zemlji”. Zahvaljujući ličnoj odluci, da odbiju smeštaj u neki od postojećih centara, postaju prepušteni sami sebi i izloženi riziku da postanužrtve trgovine ljudima.
-Svake godine Srbija se suočava sa povećanjem broja putnika koji prelaze granice. Tokom 2018. godine, 72 miliona ljudi je prešlo granice Srbije. Broj putnika koji prelaze naše granice svake godine povećava se za sedam do 10 procenata, a tokom proteklih 10 godina taj broj se povećao za više od 50%. To više nisu samo sigurnosna pitanja. Krijumčarenje ljudi je jedan od najvećih rizika za migrante zato što se oni tretiraju kao roba. Za ovo krivično delo može se dobiti od tri do 15 godina zatvora - upozorava Saša Gocić iz Uprave granične policije.
Predstavnica Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Savić ističe posebnu ranjivost migrantske populacije koja može biti podložna eksploataciji.
- Do sada je registrovano devet žrtava trgovine ljudima u Srbiji iz populacije migranata, među njima su bili dečak iz Pakistana i devojčica iz Nigerije koji su dobili azil u Srbiji. Najviše žrtava trgovine ljudima dolazi iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Nigerije i Kameruna. Centar ima mandat da identifikuje nekoga kao žrtvu trgovine ljudima bez obzira na to da li je pokrenuta krivična prijava - kaže Savić.
Najosetljiviji na tom putu uvek su najmlađi. Često bez roditelja, bez pratnje, bez bilo kakve sigurnostu, mališani postaju vredan “plen” za trgovce ljudima.
- To su deca koju su roditelji pustili da idu sama ili su se negde usput razdvojila. Mi smo nedavno imali dečaka koji je rekao da to što je video na putu nije znao da postoji - kaže Mirjana Milenkovski, predstavnica UNHCR.
Ipak, svako dete koje se zatekne na našoj teritoriji ima ista prava kao dete iz Srbije. Naša zemlja obezbeđuje im zadovoljavanje osnovnih potreba, ali i obrazovanje.
- Najveći problem kod ove dece je organizacija slobodnog vremena. Problem nastaje onog trenutka kad se oni vrate iz škole i tu moramo pojačati aktivnost kako dece, tako i ostalih migranata - kaže posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Vulević.
A kad (i ako) prežive sve patnje na putu ka kakvoj-takvoj slobodi, migranti se suočavaju sa novim problemom. Taj problem zove se predrasude. U okviru Podrške Evropske unije u upravljanju migracijama u Republici Srbiji, sprovedeno je istraživanje o stavovima građana prema migrantskoj populaciji, čiji su glavni nalazi predstavljeni na radionici.
Opšti stav je da pojedina medijska izveštavanja o ovoj temi prevazilaze etičke standarde profesije i predstavljaju jedan od uzroka negativnih stavova javnog mnenja prema migrantima i izbeglicama na teritoriji Srbije.
Urednica BBC vesti u Srbiji Aleksandra Nikšić govorila je o fenomenu lažnih vesti i o njihovom uticaju u kontekstu migracionih pitanja i vesti. Mišljenje svih učesnika jeste da veliki broj lažnih vesti i dezinformacija utiče na kreiranje predrasuda u društvu, podela i nepotrebnih tenzija.
Kako je istakla Aleksandra Nikšić, bilo je nekoliko slučajeva poslednjih meseci gde su se u najčitanijim medijima i tabloidima pojavljivale lažne vesti i podmetnute fotografije koje čak nisu nastale u Srbiji, nego u Luksemburgu i Skoplju, sa ciljem da stvore negativnu sliku migranata u javnosti.
- Srbija je u početku delovala zaista fantastično za razliku od pojedinih zemalja. Sećate se, na primer slike onog policajca iz Preševa? Svaka država bi to upotrebila kao marketinški trik, da se grubo izrazim. Pa onda domaćice koje su migrantima nosile ručkove… To je trajalo i trajalo jedno vreme, ali prosto nije postojala detaljna temeljna podrška.
Nedavno sprovedeno istraživanje javnig mnenja u Srbiji koje realizovano u okviru Podrške Evropske unije upravljanju migracima u republici Srbiji, pokazalo je da je informisanost građana o migracijama od marta 2016. godine do juna 2019. porasla sa 54 na 61 odsto ukupnog broja ispitanika i da je prosečna ocena stavova građana prema migrantima porasla sa 2.5 na 2.59 odsto (na skali od jedan do pet, gde je 1 veoma negativan stav, a 5 veoma pozitivan stav). Primetno je da bolje informisani građani imaju pozitivniji odnos prema migrantima i izbeglicama.
.jpg)
