Izvor: Blic, 21.Avg.2009, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve što ste hteli da znate o kafi
Prva jutarnja kafa za milione ljudi širom sveta više je od pukog napitka. „Otići s nekim na kafu" isto je što i družiti se s nekim. Ono što malo ko zna, je da je put kafe iz njene postojbine u Abisiniji (Etiopija) u Evropu stigao preko Beograda. Tako je Beograd prvi evropski grad koji je imao kafanu.
„Magični napitak" za čije je pravljenje potrebno tačno šest zrna ploda afrčke biljke kafa, je postao glavni „izgovor" za svakodnevno čavrljanje bliskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osoba. Sinoć je otvorena izložba u Etnografskom muzeju, čiji su autori Rade Marković i Radmilo Bulić.
- Iako sam po zanimanju vajar, videvši gromnu kolekciju eksponata koji prate istorijat pripremanja kafe, nisam odoleo da ne učestvujem u njenom organizovanju - kaže Rade Marković koji pije samo jednu i to jutarnju kafu dnevno, ali „sa užitkom".
Među eksponatima čiji je jedan deo u vlasništvu Radmila Bulića, a drugi Muzeja starina „Manuel" iz Novog Sada, mogu se videti stari mlinovi za kafu, replike prvih espreso automata, ali i fotografije prvih kafana Beograda.
Prisutne je zainteresovao tekst o prvom bečkom kafedžiji Jiržiu Fracišku Kuljčinskom, poreklom iz Sambora u Ukrajini, koji je krajem sedamnaestog veka radio kao prevodilac u Beogradu.
- Kafedžiju Jiržia Srbi „svojataju" jer se dugo smatralo da je poreklom iz Sombora, te da, osim što smo prvi grad u Evropi koji je imao svoju kafanu, imali i svog „kafedžijskog ambasadora". Prva kafana u Beogradu otvorena je 1522. godine, i predpostavlja se da se nalazila negde na današnjem Dorćolu. O tome, međutim, nema nikakvih tragova - kaže Marković dok gostima deli kesice sa po tačno šest zrna kafe.
Izložba je koncipirana kao spoj istorijskog prikaza dolaska kafe u Evropu, potkrepljenog brojnim eksponatima, ali i umetničkim delima koje je inspirisao ovaj mirisni napitak. Ljubitelji kafe, izložbu mogu pogledati do 5. septembra.
