Izvor: RTS, 05.Apr.2014, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve srpske vlade
Srbija čeka formiranje dvanaeste po redu vlade od kad je u zemlji uvedeno višestranačje. U protekle dve decenije mandatari su bili iz različith partija i imali su drugačije vizije razvoja Srbije.
Prvi višestranački izbori u Srbiji doneli su SPS-u ubedljivu pobedu i jednostranačku vladu: mandatara profesora Dragutina Zelenovića, četiri potpredsednika i 19 ministara. Lično se zalagao za brze pruge Srbije i za još ponešto.
"Reč je pre svega o razvoju krupne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << privredne infrastrukture, železnice, putnog saobraćaja, PTT i rečnog saobraćaja, revitalizacije procesa rada", govorio je Zelenović.
Naslednik Radoman Božović spojio je dve godine na toj funkciji i bio je suočen sa ratnim troškovima koji su uništili privredu. Kako se govorilo u to vreme, vođen i ličnim apetitima, naveo je Miloševića na potragu za novim premijerom.
Nikola Šainović danas je haški osuđenik, a u to vreme bio je tehnokrata iz istočne Srbije. Njegovi premijerski ciljevi te ratne i hiperinflatorne godine bili su: mir, ekonomski razvoj i efikasna država.
"Važan zadatak ove vlade je borba protiv enormno naraslog kriminala i drugih društveno opasnih pojava", govorio je Šainović.
Bez obzira na minus, SPS je bio u plusu na prevremenim republičkim izborima. Početkom 1994. novom vladom diriguje Mirko Marjanović, i to u dva mandata. U prvom, bezuspešno je pokušao da napravi vladu narodnog jedinstva, a u drugom je stvorio jedinstvo sa radikalima.
"Vlada je sastavljena tako da rešava probleme koji su pred nama", isticao je Marjanović.
A probleme je stvarala i sama, i uz pomoć drugih: bombardovanje 1999, očajna ekonomija, uništena energetika, medijski mrak, - što je sve dovelo do pada Miloševića 5. oktobra 2000. godine.
DOS za mandatara bira Zorana Đinđića. Svestan da je mandat dobio, praktično, na ulici, Đinđić je obećao da će sve biti drugačije:
"Nema članstva u dobro plaćenim upravnim odborima za članove vlade, nema primanja skupih poklona, takođe nema intervencija u sudovima, na televiziji, u policiji", upozoravao je Đinđić.
Sprečen je, atentatom 12. marta 2003. godine Nasleđuje ga Zoran Živković. Sledi vanredno stanje i akcija Sablja. I brojne afere koje su pratile rad njegovog kabineta.
Na vanrednim izborima, DS gubi, a premijer postaje Vojislav Koštunica, u dva mandata. U prvom, EU nije imala alternativu, u drugom to mesto zauzima Kosovo.
Posle izbora 2008, na velika vrata vraća se SPS, u vladu Mirka Cvetkovića.
"Jedan od prioriteta vlade biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima u cilju poboljšanja uslova života", tvrdio je Cvetković.
Na narednim izborima, Dačić opstaje, Tadić i DS gube vlast. Najjača stranka postaje - i ostaje, Srpska napredna stranka, čiji tadašnji lider postaje i predsednik države. A njegov zamenik, najuticajnija ličnost u vladi koju je vodio Ivica Dačić.
"Ne želim da se bavim podelama, bilo aktuelnim bilo onima iz devedesetih godina", rekao je Dačić.
Dvadeset i četiri godine od uvođenja višestranačja, kao da se krug zatvorio. Devedesete je postojala potpuna dominacija Miloševićevog SPS-a, sada Srpske napredne stranke, omogućena podrškom građana na izborima.
To govori o velikom poverenju i još većim očekivanjima, ovaj put od novog mandatara, koji će, izvesno je, biti Aleksandar Vučić.
