Izvor: Politika, 20.Mar.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve se znalo i pre alarma
Sad se nameće pitanje kome da se u tom globalnom prepucavanju priklonimo - da li EU ili ostalom svetu
Da je u vladinom aparatu bilo ljudi spremnih da se suoče s posledicama prošlogodišnje suše u poljoprivredi, problemi s aflatoksinom bi bili neznatni i mi bismo, umesto što se danas plaše našeg kukuruza i mleka, bili poželjni izvoznici.
Da je to bilo moguće postići, objasnili su autori priloga u našoj seriji. Jer znalo se, kažu oni, čim je berba prošle jeseni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << završena kakav rod kukuruza smo dobili – sa puno plesni.
Imamo vrhunske stručnjake na fakultetima i institutima koji su znali da će ta plesan kukuruzu doneti bolesti i da je opasno tako bolesnim zrnevljem hraniti stoku.
Trebalo je, kažu ovi naši stručnjaci, već posle berbe razdvojiti zdrav od kontaminiranog kukuruza i zdrav koristiti za ishranu muznih krava, a u onaj delimično kontaminirani dodavati pšenicu i zeolit i tako smanjivati kontaminaciju. I njime takođe hraniti stoku.
I konačno, onaj potpuno plesnjivi kukuruz trebalo je uništiti. Na ovaj način bismo mleko i mlečne proizvode sačuvali od preteranih doza aflatoksina, i to u godini kad svi u regionu imaju problema sa ovim otrovom, a to bi, bez sumnje, bio značajan evropski plus za našu poljoprivredu. A, naravno, od koristi za sve potrošače.
Trebalo je, dakle, odmah se dobro organizovati i raditi prema odgovarajućim stručnim uputstvima i uspeh bi bio postignut, čak i u uslovima kad je rod kukuruza bio prepolovljen i kad je teško voditi neku organizovanu akciju u kojoj učestvuju stotine hiljada domaćinstava.
Mada ni to nije nemoguće, kažu naši autori, i podsećaju na neke još teže vanredne situacije (variola vera), kad su se institucije tako organizovale da su u celom društvu postizale zacrtani cilj. Moglo se to i sada postići na relativno skromnom problemu plesnjivog kukuruza, ali nije zato što su nadležni problem prećutkivali.
Da bi nam se, kako to često biva, ipak, pojavio pred našim očima ali u alarmantnoj fazi i uz stranačka prepucavanja, kad naši glasači nisu znali kome da veruju: da l’ vladinim resorima, da l’ opoziciji.
U međuvremenu je problem s aflatoksinom dobio i svoje umirujuće globalističke dimenzije jer se ispostavilo da je 0,05 mikrograma ovog otrova granica koja važi u manjem delu sveta, dok većina dozvoljava deset puta veću količinu (0,5 mikrograma).
Od nekoliko stručnjaka smo čuli da je pre svega Evropska unija uvela minimalnih 0,05 mikrograma štiteći se na taj način od velikih svetskih proizvođača kukuruza (SAD, zemlje Južne Amerike), tako da je naš ovogodišnji slučaj s kontaminiranim kukuruzom i mlekom, kao i slučaj ostalih zemalja u regionu, neka vrsta kolateralne štete ovog ,,globalnog rata”.
I da zemljama EU verovatno nisu toliko važne povećane doze aflatoksina u našim poljoprivrednim proizvodima koliko su nastojale da svoju poljoprivredu zaštite od velikih izvoznika.
Sad se međutim nameće pitanje kome da se mi u tom globalnom prepucavanju priklonimo; da li da ignorišemo granicu od 0,05 mikrograma EU, uz obrazloženje da ,,sav ostali svet” ima daleko blažu meru ili da sebi ipak odredimo ovaj teži evropski cilj. Naravno da je odgovor unapred poznat – opet se moramo prikloniti EU.
I to, najmanje iz dva razloga. Jedan se tiče činjenice da je unija naš najvažniji trgovinski partner i da tržište ove zajednice moramo uvažavati kao da je naše. Što znači da manje-više sve mere koje važe na tom tržištu moraju važiti i kod nas.
Drugi razlog (a zapravo prvi) jeste zdravlje naših ljudi. Jer ako se držimo granice od 0,05 mikrograma aflatoksina onda to garantuje zdravije mleko i meso, i zdraviju stočnu hranu, a to sve skupa našoj poljoprivredi daje viši kvalitet.
U ovom trenutku veoma je važno da imamo državne i stručne institucije koje su svesne tog cilja i da na tome rade, predano i sa uverenjem da nam svima to donosi neki boljitak. A naročito onima koji svakog dana piju mleko.
Od sutra nova serija: Kako (re)industrijalizovati Srbiju
Branislav Radivojša
objavljeno: 20/03/2013
.jpg)
