Izvor: Telegraf.rs, 07.Maj.2017, 21:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve o Emanuelu Makronu, novom predsedniku Francuske: Oženio svoju profesorku, a sada postao najmlađi lider koji je ikada vodio zemlju (FOTO)
Danas su oči čitavog sveta bile uprte u Francusku koja je birala novog predsednika. Građani su odličivali između dve opcije radikalno desne politike Nacionalnog fronta Marin Le Pen, i centrističkog kandidata Emanuela Makrona koji je obećao reforme u Francuskoj, proevropsku politiku i takozvani "treći put". Ankete su prognozirale upravo Makronovu pobedu što se i dogodilo. Mnogi smatraju da to nije bilo veliko iznenađenje s obzirom da je upravo Makron od samog početka bio favorit za pobedu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << Iza njega su stali i brojni zvaničnici EU, kao i domaći političari koji nisu uspeli da se plasiraju u drugi krug.
Evo ko je čovek koji će upravljati Francuskom republikom u narednih pet godina.
At 39, Emmanuel Macron will be France's youngest ever president pic.twitter.com/ZxVU5E3JoG
— AFP news agency (@AFP) May 7, 2017
Foto: AP/Tanjug
Ovaj ambiciozni 39-godišnji novajlija u političkim vodama, koji važi za zagovornika poslovanja i deregulative, uzdrmao je, međutim, francusku politiku umećem iskusnog političara, navodi Bi-Bi-Si.
Rođen je u Amiensu 21. decembra 1977. godine. Srednju školu je pohađao u Amiensu, a u završnoj godini roditelji su ga poslali u eltinu školu u Parizu.
Studirao je filozofiju i magistrirao na naprednim studijama u školi političkih nauka Sciences Po u Parizu, a posle odlazi na specijalizaciju za više javne funkcionere.
Foto: AP/Tanjug
Emanuel Makron je između 2004. i 2008. godine radio u Financijskom inspektoratu francuskog ministarstva ekonomije, a 2007. godine je bio zamenik komesara u Komisiji za poboljšanje francuskih stopa rasta.
Platio je 50.000 evra da bude oslobođen daljih obaveza prema vladi 2008. godine, kako bi mogao da radi kao investicioni bankar.
Foto: AP/Tanjug
Počinje da radi u francuskom ogranku britanske Rotšild & Co banke, nakon što je Fransoa Miteran doneo odluku da nacionalizuju Rotšildove interese u Francuskoj. Kao investicioni bankar dobro je zarađivao, a njegovo bogatstvo se procenjuje na 2,8 miliona evra.
Od 2006. do 2009. Makron je bio član Socijalističke partije, a od 2012. do 2014. godine je zamenik generalnog sekretara Jelisejske palate.
Foto: Tanjug/AP
Te 2014. godine postao je ministar ekonomije, industrije i digitalnih pitanja, gde se zalagao za reforme u interesu biznisa. Toliko je bio posvećen tim reformama da je bio spreman i da se suprotstavi poslanicima u parlamentu.
Kao ministar je ukinuo propise koji su dotad važili u nekim industrijskim sektorima i dozvolio da prodavnice duže rade nedeljom, prenose Agencije.
Sa tog mesta se povukao 2016. godine kada je odlučio da se kandiduje za predsednika na izborima 2017. godine.
Foto: Tanjug/AP
Do ove je odluke došlo nedugo nakon što je osnovao vlastitu partiju En Marche! zbog koje je bio kažnjen od strane francuskog predsednika. Partiju je osnovao u svome rodnom gradu.
Njegova partija zastupa socijalni liberalizam, proevropski put, “treći put” i progresivizam. Prilikom kandidature obećao je “demokratsku revoluciju” i “oslobađanje francuskih potencijala”. Mnogi ga nazivaju ekonomskim realistom i smatraju da je dovoljno potkovan da vodi zemlju, a naravno u prilog mu ide i to što je mlad.
Foto: Tanjug/AP
U ekonomiji se zalaže za slobodno tržište i za smanjenje javnog duga. Podržava sporazum o trgovini EU i Kanade. Što se tiče spoljne politike oštro je kritikova Francusku kolonizaciju Alžira ističući da je to bio “zločin protiv čovečnosti”.
Za veći deo francuske poslovne zajednice postao je "dašak svežeg vazduha", s listom političkih predloga u korist poslovanja usmerenih na podsticanje privrednog rasta.
Foto: Tanjug/AP
Makron ima plan o javnim investicijama vredan 50 milijardi evra koji bi obuhvatio obuku za posao, prelazak sa uglja kao energetskog izvora na obnovljive izvore energije i modernizaciju infrastrukture, prenose Agencije.
Planira značajna smanjenja poreza za korporacije i više prostora za kompanije u pregovorima o 35-časovnoj radnoj nedelji, odnosno planira da mladima produži radne sate, dok bi zaposlenima u petoj deceniji omogućio kraću radnu nedelju.
Foto: Tanjug/AP
Namerava da smanji stopu nezaposlenosti sa sadašnjih 9,7 na sedam odsto, ali i da zabrani upotrebu mobilnih telefona u školama za mlađe od 15 godina, prenose Agencije.
Smatra da Francuska treba da ima izbalansiranu politiku prema Siriji i da treba da se razgovara sa predsednikom Bašarom al Asadom. Međutim, on se u aprilu ove godine zalagao za francusku intervenciju u toj zemlji.
Foto: Tanjug/AP
Podržava migrantsku politiku svoje zemlje i politiku “otvorenih vrata” za koju se zalaže nemačka kancelarka Angela Merkel. Smatra da Francuska ima snage da primi i zbrine sve izbeglice, a da ta različitost koju one donese može samo da pogoduje njihovoj ekonomiji.
Makron sebe predstavlja kao "neprijatelja nacionalizma" i kandidata "otvorene Francuske koja ima svoje interese - bezbednosne, ekonomske i socijalne, koje želi da brani, ali operiše u otvorenom svetu", prenose Agencije.
Foto: AP/Tanjug
U žustroj televizijskoj debati održanoj 3. maja pokazao je da ume da uputi uvrede žestoko koliko i njegova nacionalistička protivnica Marin Le Pen, dok i naziv njegovog pokreta - "U marš!" - opisuje karakter ovog ambicionog čoveka "u pokretu".
Njegovu strastvenost za govornicom mnogi ismevaju, ali je on uspeo da sebi obezbedi pozamašnu podršku i prenese poruku biračima, dok njegov pokret ima više od 200.000 sledbenika s platformom koja kombinuje javna ulaganja s politikom naklonjenom poslovanju, prenose Agencije.
Foto: Tanjug/AP
Foto: Tanjug/AP
Njegovi roditelji su se u početku protivli ovoj vezi jer su mislili da je naprimerena, ali je par ostao zajedno i venčali su se 2007. godine. Živi sa svojom ženom i njeno troje dece iz prethodnog braka.
U knjizi koju je objavio prošle godine, Makron je sam opisao svoju vezu sa Brižit kao tajnu i često pogrešno protumačenu.
Foto: Tanjug/AP
(Telegraf.rs)
