Izvor: Blic, 23.Nov.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve naše tajne
Saša Janković, zaštitnik građana
Nemački film „Životi drugih” („Das Leben der Anderen”), nedavno emitovan na nacionalnoj televiziji, podsetio nas je na jedan bivši totalitarni režim i njegovu tajnu policiju koja je, ovladavajući čovečjom intimom, od ljudi činila taoce na prividnoj slobodi.
Ujedinjena Nemačka je istočnonemački Štazi raspustila i milionima ljudi stavila na uvid dosijee koje je o njima tajna služba vodila, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao i istraživačima i novinarima. Bio je to dug prema žrtvama represije, ali i ulog za zdraviju budućnost. Neka vrsta tog procesa desila se u gotovo svim posttotalitarnim državama. Otvaranje političkih dosijea Državne bezbednosti obećala je i Demokratska opozicija Srbije (DOS) pre dolaska na vlast 2000. godine. Pokušaj da obećanje ispuni neslavno se završio uredbom dugačkog imena i kratkog trajanja i dometa.
Verujući da je to potrebno za reuspostavljanje povređenih ljudskih prava, prvi srpski ombudsman predložio je parlamentu, neposredno nakon svog izbora 2007. godine, da se donese poseban zakon o otvaranju političkih dosijea (kategorije „unutrašnjih neprijatelja” i sl.). Začudo, Skupština nije prihvatila taj predlog, a ironija je udesila da ga, kao poslanik i šef odbora za odbranu i bezbednost podrži novi predsednik partije koja je pre 2000. godine bila na vlasti i kontrolisala Službu državne bezbednosti, a da protiv glasaju poslanici stranaka vladajuće koalicije, pre 2000. godine skoro svi odreda opozicionari!
Može biti da je nedavna „ima-nema” pitalica oko dokumenata naših tajnih službi o grobu Draže Mihailovića neke nove ljude na njihovom čelu zabrinula i upitala da li i sami znaju šta im po podrumima hvata prašinu i čeka da, kada nevidljivim rukama zatreba, nekog upropasti ili uzdigne. Možda je vreme da ombudsman ponovo izađe pred parlamentarce, ovaj put ne sa predlogom da se zakon o otvaranju dosijea napiše, već sa predlogom tog zakona. Između ostalog i zbog toga da bi i neki naš današnji HGW XX/7, poput svog kolege iz nemačkog, poznavaoci kažu preromantičnog filma, znao da, ukoliko se ponovi teror straha, jednog dana neko može otvoriti svesku sa njegovim minulim radom i zatražiti da ljudima i pravdi pogleda u oči.
