Izvor: Politika, 25.Feb.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve naše Bordžije
Od metil-alkohola iz rakije nastale u samopogonima, umrlo je više od sto ljudi. Triler s mlekom je ipak daleko opasniji
Kako izgleda, velike lađe neće ploviti iz Pešte preko Đunisa za Solun. Životni san ministra Bačevića ostaće samo još jedna ambiciozna utopija. Vučić smatra da takve stvari skupo koštaju vladu, jer navodno podstiču sumnju u njenu ozbiljnost. Ali, bar zasmejavaju narod, ionako je malo razloga za veselje.
Ipak je i to bolje, dakle da padne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedan ministar, makar bio i prijatelj predsednika Nikolića, nego da počne kopanje Pomoravlja. Davno nije živ veliki Živko Nikolić, ali valjalo bi da premijer, zajedno sa činovnicima pogleda njegov film o pretakanju velikih voda, „Čudo neviđeno”. Ili da podeli ministrima roman Gistava Flobera „Buvar i Pekiše”. I tamo sve piše, osim što su dvojica imenovanih, praveći neviđene budalaštine, ipak, arčili svoje pare.
Prvi potpredsednik srpske vlade, a i ministar odbrane, inventarisao je loše ministre i navodno je nameran da ih skloni na neke lakše poslove. Tako bi vlada bila bolja i uspešnija, jer postoje ocene da ona (vlada) dobro radi, uprkos teškom stanju nacije (siromaštvo, korupcija, glad, nezaposlenost, nasilje), i aferama kojima se ne vidi kraj.
Kakva je u svemu tome uopšte uloga politike? U Srbiji ta delatnost postaje veština nemogućeg, posao u kome se prividi i posezanja za iluzijama, fantazmagorije i uboge ideje pojavljuju kao zamena za život. Tako smo se usred poslednje bitke za Kosovo, sumnji u premijerove tajne veze, i afere sa polovnim „falkonom”, našli u „slučaju otrovnog mleka”. Posle raznih izjava, sumanutih objašnjenja, analiza i revizija nalaza, ne znamo o čemu se tu zaista radi. Ne znamo šta udišemo. Nije nam dato da znamo šta jedemo. „Da znaš čega sve ima u viršlama, nikada ih ne bi ni omirisao!” Tako mi je, posle vesti o mleku rekao tehnolog koji učestvuje u njihovoj proizvodnji.
Dobro, viršle! Detalj od kojega može da ti se smuči želja za hranom. Ali, taj proizvod nije tema, a može da postane. Kao i sve drugo što se pravi ovde ili uvozi odnekud po bagatelnim cenama. Kao čuvena somina iz reke Mekong, prepuna žive, olova i drugih jakih otrova.
„Narod sve pojede, pa mu ništa ne fali!”. Ovo su reči modernog bakalina koji ne sumnja u industriju hrane, niti osuđuje njen nadmeni odnos prema kupcima. To bi moglo da znači kako je građanin postao imun na sve, pa i na otrove. Mada, to nije samo naš izum, industrija hrane često opstaje na kriminalnim prevarama. U Britaniji se još nije ugasila afera sa konjskim mesom. Američki potrošači su prošle godine otkrili zastrašujući skandal sa „ružičastim šlajmom”. On nastaje tako što se razni otpaci (koža, papci, iznutrice, pileće nogice) samelju, izmešaju i obogate bojom. Taj mu kolorit omogućuje da izgleda kao savršeno mleveno meso, idealno za hamburgere.
Srpski trovači su već dostigli spektakularne domete. Od metil-alkohola iz rakije nastale u samopogonima, umrlo je više od sto ljudi. Bordžije, koje su prodavale otrov, već su davno izašle iz zatvora. Čuvaju li još svoje pecare, ne zna se. Ali na srpskim pijacama, bez kontrole se prodaje „domaća”. Zavisnost od jeftine brlje jeste pitanje ličnog izbora, ali dokazani trovači ovde nemaju nikakav nadzor.
Triler s mlekom je ipak daleko opasniji. Ako zaista ima otrova koji izaziva rak, problem postaje politički, pa se dotiče i sfere odbrane zemlje. Dok je mleko, kao nasušna hrana za decu i mlade, prepadalo narod, prvi potpredsednik je u Berlinu pregovarao o datumu za početak pregovora. Možda u junu. Ako ne, tu ne prestaje život, nastavljamo da radimo. Tako je nekako Vučić obrazložio svoju važnu turneju. Mleka se nije doticao.
No, kad smo već kod onog spiska za oduzimanje portfelja, da li su se tu urgentno zatekli ministar poljoprivrede i ministarka zdravlja? Njihovi javni istupi graniče se sa iskušavanjem logike, zdravog razuma, i zalaze u oblast apsurdne tragike. Ako je to samo (loš) politički marketing, odvratno je i priglupo. Ako je u opticaju briga o zdravlju naroda, još je mnogo gore.
Najgore je što se problem brojnih srpskih Bordžija pretvorio u klasično čaršijsko nadgornjavanje vlasti i opozicije. Opozicionar, ali pripadnik vlasti u Vojvodini Goran Ješić dokazuje da je mleko otrovno, mnogo otrovnije nego što se misli. Krave ne znaju kakav kukuruz jedu, ali ministri znaju.
Zrenjaninac i ministar u vladi Goran Knežević uverava građanstvo da krene u bakalnice i kupuje mleko. I da poji decu. Zdravo je, govore ljudi iz vlasti, da zdravije ne može biti. Opozicija, kažu oni, na aflatoksinu ruši vladu!
Vlada koja dobro radi, mogla bi da padne ako budu smenjeni loši ministri. Ili ako bude primoran da ode prvi među njima, kad završi meč sa Tačijem. Dok vlada traje, posrće ili pada, ostaje nam da se uzdamo u sreću kad kupujemo hranu i piće. Ministar Knežević nam je nazdravio mlekom, i tako javno ušao u ozbiljan zdravstveni rizik.
Konačno, ipak su najmanje opasne vesele ideje ministra Bačevića. Šta bi falilo da jednog dana, velikim lepim brodom isplovimo iz Grdeličke klisure i zaustavimo se u kapetaniji kod Džepa. Danas je Morava tamo plitka, crna, bez riba i života u njoj, puna otrova.
Ljubodrag Stojadinović
objavljeno: 25.02.2013.
