Izvor: Blic, Beta, 06.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve nade u NIS i „Fijat“
Rat za investitore koji sledi u 2009. godine nije, prema ocenama stručnjaka, bitka iz koje bi Srbija mogla izaći kao pobednik. Svežeg stranog kapitala ne manjka samo zemljama u tranziciji već i vodećim svetskim ekonomijama. Pored panike koja je zavladala među velikim kapitalistima i naterala ih da povuku ručnu i dobro razmisle o destinaciji za ulaganje, Srbiji ne ide naruku ni činjenica da se privatizacija privodi kraju, kao ni standardno loš kreditni rejting.
Poznavaoci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tvrde da su procene o visini stranih direktnih investicija u nadolazećem periodu čista špekulacija i da je jedino u šta se možemo zakleti - 400 miliona evra koje će pristići od prodaje NIS-a. „Fijatova” investicija od 800 miliona evra, iako pod znakom pitanja zbog problema koje ova kompanija ima na matičnom tržištu, kod većine stručnjaka ipak je ukalkulisana u siguran prinos 2009.
Iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja kažu za „Blic” da će biti zadovoljni ukoliko stranog kapitala bude kao i do sada i ne usuđuju se da javno iznose procene. Tim pre što se projekcije za 2009. godinu tek prave. U poslednjih osam godina u domaću privredu je plasirano oko 17 milijardi dolara inostranog kapitala, a samo u 2007. 3,5 milijardi dolara. Kako se ambicije vlasti smanjuju pokazuje i prošlogodišnji plan od 2,2 milijarde evra koji, između ostalog, nije ispunjen iako se zna da je Srbiji nužno oko pet milijardi evra stranih direktnih investicija uz privredni rast od sedam odsto. Planom za ovu godinu privredni rast je prepolovljen na 3,5 odsto, za šta stručnjaci takođe tvrde da je optimizam bez pokrića.
Nisu napravljene rezerve
- Svetlije prognoze, koje su malo verovatne, urađene su uz pretpostavku privrednog rasta od tri odsto i neto priliv SDI (stranih direktnih investicija) od 1,8 milijardi evra i oko neto 1,8 milijardi dolara kredita, što bi značilo da ćemo potrošiti oko milijardu dolara deviznih rezervi. To takođe podrazumeva da deficit robe i usluga od 22,7 odsto BDP-a treba da se svede na 18 odsto, a potrošnja države smanji za oko deset odsto. Realan je rast od svega jedan odsto BDP-a jer će velike svetske ekonomije sada po prvi put imati negativnu stopu rasta - kaže za „Blic” Stojan Stamenković, ekonomista.
On dodaje da će se zbog toga devizne rezerve još više istopiti kako bi se nadoknadio deficit koji je u 2008. godini bio oko 8,2 milijarde dolara. Rupu u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbija je do sada popunjavala upravo kroz prodaju srpskih preduzeća koja je već u prošloj godini zakazala. To je jedan od glavnih razloga što ni lani domaća privreda nije prikupila dovoljno stranog novca.
- U periodu velikih privatizacija mi nismo napravili nikakve rezerve, a pare su mahom potrošene na plate i penzije. Budući da će u 2009. godini pristići pare od prodaje NIS-a, kao i „Fijatova” investicija, verujem da ćemo se izvući, ali je veliko pitanje kako ćemo do para doći u 2010. - ističe Vladimir Vučković, profesor ekonomije na „Megatrend univerzitetu”.
Pored neuspešnih prodaja „Jata” i RTB „Bora”, u 2008. godini kupca nije pronašao ni IMT, ni „Lasta”, a odložena je privatizacija „Agrobanke” i izgradnja fabrike bioetanola u Zrenjaninu. Stručnjaci tvrde da se propalim privatizacijama u 2009. piše još gore, tim pre što će u novonastaloj trci za svežim kapitalom sve zemlje izvući keca iz rukava - kojeg Srbija nema. Grinfild investitori na koje Srbija računa, budući da se privatizacija bliži kraju, neće domaću privredu izabrati za svoju metu, jer im u uslovima opšte krize kao mač nad glavom stoji standardno loš kreditni rejting zemlje. Inače, nedavno je jedna od vodećih agencija za ocenu kreditnog rejtinga - „Fič” promenila ocenu valjanosti srpskog javnog duga sa „stabilan” u „negativan”, i to zbog visokog budžetskog deficita i velike potrebe za spoljnim finansiranjem kojim će morati da se otplaćuju privatni dugovi. „Fič rejtings” je, kako prenosi Bi-Bi-Si, prognozirao da će u 2009. godini biti ograničena dostupnost inostranih sredstava, s obzirom na to da su investitori u svetu sve oprezniji, izbegavaju rizična ulaganja i okreću leđa istočnoevropskim tržištima zbog svetske finansijske krize.
Birokratija velika prepreka
- Mi inače nismo imali dobar imidž za strane investicije i budući da smo bili na repu svetskih događaja, biće još gore čak i da se realno kod nas ništa ne promeni nagore. Teže će se pokrivati deficit, biće novih napetosti na devizne rezerve jer neće biti ni privatizacije niti grinfild investicija. Privatizacije koje su propale u 2008. imaju male šanse da uspeju u 2009. godini, a grinfild kao najosetljiviji na rejting biće najviše i pogođen - ističe ekonomista Ljubomir Madžar.
Trend koji je započeo 2007. godine sa najavljivanjem sve većeg broja investicija zaustavljen je u drugoj polovini 2008. U prvih šest meseci ostvareno je čak 82 odsto bruto priliva ili oko 2,4 milijarde dolara, a u trećem kvartalu on je iznosio svega nešto više od 500 miliona dolara. Ono što stranci odvajkada zameraju su nerešeni imovinsko-pravni odnosi na najatraktivnijim lokacijama i birokratizovan državni aparat. Za izgradnju standardnog skladišta, prema istraživanju „Doing Bussinessa”, postoji 20 odvojenih procedura za čije su ispunjenje potrebna 204 dana, zbog čega Srbija zauzima 149. mesto od 178 zemalja ocenjenih u ovom izveštaju.
Kvalitetna radna snaga
- Komplikovane procedure u kombinaciji sa nedostatkom znanja i iskustva o potrebama jedne internacionalne kompanije koja veliku većinu svojih proizvoda plasira na strana tržišta predstavljale su prepreke koje smo morali da prevazilazimo. Ovi izazovi, sa druge strane, moraju se balansirati i veoma pozitivnim iskustvima od kojih je možda i najznačajniji kvalitet i posvećenost ljudi koje smo uposlili, kao i brzina kojom su ovladali tehnologijama kojima poslujemo - ističe Miloš Uzelac, menadžer za regulatorne poslove u „Ball Packagingu” koji je jedan među prvih deset investitora u 2008. godini.
U Agenciji za promociju izvoza i strana ulaganja SIEPA ne kriju da je u poslednjem kvartalu 2008. godine bilo ne samo manje interesovanja stranaca već i obustavljanja kompletnih projekata. Ipak, ono što je „spaslo” prošlu godinu jesu neplanirano velika ulaganja kroz preuzimanja ili dokapitalizacije privatnih firmi, što će se, veruju u SIEPA, desiti i 2009. godine.
- Naredna godina biće još teža od prošle i moraćemo da uložimo dodatni napor da sačuvamo postojeće investitore i privučemo nove. Očekuje se „Fijatova” investicija koja bi u najvećoj meri trebalo da bude završena u 2009. godini, ali ono što bismo mogli očekivati jeste snažna akvizicije i spajanje, i to u bankarskom sektoru. Izvesno je da krizu koja dolazi ne mogu izgurati sve strane banke. Biće promene vlasništva i konsolidacije, što Srbiji može da donese neki priliv. Broj projekata je zadovoljavajući, ali je pod velikim znakom pitanja veličina projekata - kaže Bojan Janković, zamenik direktora u SIEPA.
„Merkator” u prvih deset investitora
Stanka Čurović, direktor „Merkator-S” u Srbiji kaže da Srbija ima dobar geografski položaj, kao i ključnu regionalnu ulogu, što je dodatna vrednost u odnosu na pristupe tržištima i istoka i zapada.
- Ima i veliko iskustvo u inženjeringu i proizvodnji, prirodne i ljudske potencijale za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda i drvne industrije, superiornih i po kvalitetu i po proizvodnji - kaže Čurović. „Merkator” je inače, na listi prvih deset investicija u 2008. godini treći po redu sa uloženih 39 miliona evra.
Ova kompanija suzila je, međutim, planirano ulaganje za tekuću godinu za 30 odsto jer su, kako kažu u „Merkatoru”, izvori finansiranja sve skuplji. „Merkator” će u 2009. godini investirati 29 miliona evra u otvaranje novih prodajnih objekata na ovim prostorima.
Holanđani bili najizdašniji
Na listi deset najvećih zemalja ulagača u minuloj godini prva je Holandija iz koje je pristiglo ukupno 529,4 miliona dolara, dok je nekada prvoplasirana Austrija odmah iza sa 434,6 miliona dolara. Treća na listi je Italija iz koje je lani stigao i kupac za DDOR plativši za ovu osiguravajuću kuću 220 miliona evra, što mu je na spisku prvih deset realizovanih investicija u 2008. obezbedilo prvo mesto.
Slovenija je sa 108 miliona dolara ojačala svoje pozicije na domaćem terenu budući da je u 2007. godini bila osma na listi sa 92 miliona evra. Za razliku od Slovenaca, Crna Gora je već 2008. godine redukovala svoja ulaganja u našu privredu na 64 miliona dolara i poslednja je na listi, dok je u 2007. godini bila na četvrtom mestu sa ubačenih 209 miliona dolara u domaće dvorište.
Poverenje u banke
Stranci su, kako u 2007. godini, tako i u 2008, najviše poverenja imali u bankarski sektor budući da je sektor finansijskog posredovanja prikupio po 1,1 milijardu dolara inostranog kapitala i u jednoj i u drugoj godini. Situacija je drugačija sa saobraćajem i trgovinom koji su u 2007. godini bili na drugom mestu sa 676 miliona dolara, dok je ovaj sektor septembra 2008. godine bio na petoj poziciji sa 193 miliona dolara stranog kapitala. Drugo mesto u 2008. godini zauzela je prerađivačka industrija u koju su stranci upumpali 504 miliona dolara, dok su poslovi sa nekretninama treći na listi od prvih deset sektora sa 492 miliona dolara.
Zemlja visokog rizika
Najveća bonitetna kuća na svetu, „Dan and Bredstrit”, u januarskom izveštaju Srbiju i dalje svrstava u zemlje visokog rizika sa dodeljenim rejtingom DB5a. Od četiri faktora koji utiču na ukupni rejting, kao indikator rizika za poslovno okruženje u zemlji - politički makroekonomski, komercijalni i eksterni, politička previranja imaju najvećeg udela za dodeljen visoki rizik Srbiji. Oni očekuju smanjenje ekonomskog rasta Srbije na 2,5 odsto u 2009. i 3,5 odsto 2010. u poređenju sa prosečnim ekonomskim rastom od 6,9 odsto od 2004. do 2008. godine.
Planove kroji recesija
U kompaniji „Pevec”, koja je lani bila prva na listi grinfild investitora sa 40 miliona evra plasiranih u Srbiju, kažu da je o budućim planovima teško govoriti zbog trenutne recesije.
- Ipak, ekonomske probleme ne osećamo mi kao trgovinski lanac, već ih osećamo kroz teže dobijanje kredita. Trenutno se radi na gradnji novih centara, ali u ovom trenutku ne možemo reći kojom će brzinom oni biti završeni - ističe Krunoslava Blaha, PR menadžer „Pevec grupe”.
NAJVEĆI STRANI INVESTITORI (U MILIONIMA EVRA)
