Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje životinja na planeti
OSLO - Delfin iz reke Jangcekjang , rovac sa Božićnih ostrva, venecuelanska "smrdljiva žaba" i mnoge druge životinjske vrste na pragu su istrebljenja ili su već nestale sa lica Zemlje, baš u trenutku kada Ujedinjene nacije upozoravaju svet da ulazimo u doba slično onome kad su nestali dinosaurusi.
Sem Tarvej, iz Zoološkog društva u Londonu, proveo je skoro tri meseca ispitujući kineske ribare da li su videli delfina sa Jangcekjanga.
"Bajđi", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kako ga Kinezi zovu, nije viđen još od 2002. godine i najverovatnije će se uskro naći na listi 300 već izumrlih vrsta.
To će biti prvi sisar, težak više od 100 kilograma, koji je izumreo, posle karipske foke, iščezle još u deceniji 50-ih.
Hilton-Tejlor: Dokazi pre zaključka
"Da bismo rekli da je neka vrsta izumrla, potrebno je da prikupimo mnogo dokaza, a za to treba mnogo godina rada", izjavio je Rojtersu Krejg Hilton-Tejlor, koji radi na utvrđivanju takozvane Crvene liste Međunarodnog saveza za očuvanja prirode.
Naučnici, koji rade na izučavnju ugroženih vrsta, nastoje da utvrde uz pomoć noćnih zamki i neprestanog praćenja da li su pojedine vrste zaista potpuno iščezle.
Za pet vekova 30 vrsta manje
Rovac sa Božićnih ostvra nije viđen na tom australijskom ostrvu još od 1985. godine, a ni venecuelanska "smrdljiva" žaba.
Od 1500. godine do danas, na našoj planeti je izumrlo je 26 vrsta sisara. Što vreme, međutim, više odmiče, izumiranje je sve brže pa je za minulih nekoliko vekova sa lica Zemlje nestalo još 29 vrsta.
Sve više vrede
Ujedinjene nacije su prošle godine saopštile da će za par decenija biti ugrožena gotovo trećina životinjskih vrsta na svetu u slučaju da temperatura na Zemlji poraste za jedan Celzijusov stepen. U nedavno obelodanjenoj studiji, procenjuje se da će u budućnosti biljne i životinjske vrste nestajati mnogo brže nego što su otkrivane - po tri na sat.
Zanimljivo je da vrste u izumiranju mogu imati veliku ekonomsku vrednost, poput austarlijske žabe, koja nosi svoje mlade u želucu i zato bi mogla da naučnicima ukaže na način lečenja čira.
Dobar je i primer južnoafričke antilope plavih leđa, koja bi mogla da znatno doprinese unapređenju turizma.
Vaskrsavanje vrsta
I dok većina vrsta neizbežno odlazi u prošlost, postoje i retki izuzeci "vaskrsenja" koji ulivaju nadu - poput džinovskog guštera sa Kanarskih ostrva koji je pononvo viđen u La Palmi posle ravno 500 godina.
Isti slučaj je i sa australijskim noćnim papagajem koji je, posle mnogo godina, ponovo viđen 2006. godine.
Oduševljenje je izazvala i zelena leptirica sa Havaja koju su naučnici već bili proglasili izumrlom, kada je pre par godina iznenada upala u mrežu naučnika.
Hofman: Oprezno sa presudom
Prema rečima Majka Hofmana, koji izvodi globalne projekte za Međunarodni savez za očuvanje prirode, naučnici moraju da budu veoma oprezni kad neku vrstu proglašavaju izumrlom, jer se tu radi o konačnoj "presudi".
"Verovatno izumrla" je kategorija, koja je toliko široka da ne uključuje ni belog detlića, pticu koja je poslednji put viđena u Arkanzasu (SAD) 2004. godine.
Bučart: Nestalo 150 vrsta ptica
"Taj detlić nikada nije uvršten na listu 'verovatno izumrlih' zato što ga naučnici viđaju na svakih 20 do 30 godina na Kubi", istakao je Hilton-Tajlor.
U izveštaju Stjuarta Bučarta, eksperta za ptice iz 2006. godine, stoji da je od 1500. godine do danas nestalo 150 vrsta ptica, što znači da su nestajale po stopi od 0,3 odsto godišnje.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
