Izvor: Večernje novosti, 03.Jul.2013, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve manje srpskog u Srbiji

SRBIJA je na začelju i prema zastupljenosti srpskog jezika u školama. Dok francuska deca svoj jezik i književnost uče 12 časova nedeljno, nemačka devet, u našim osnovnim školama niži razredi imaju pet časova, a stariji svega četiri časa srpskog jezika i književnosti. Poslednjim izmena prosvetnih zakona smanjen je ukupan broj časova koje će deca imati tokom nedelje, pa bi se moglo dogoditi da novi rasporedi budu napravljeni nauštrb najvažnijeg predmeta, onog koji je u dnevniku uvek u prvoj rubrici. - Oduvek je u ustrojstvu našeg školstva srpski bio na prvom mestu i nadam se da se fond časova neće dodatno smanjivati. To bi bio zločin, jer svi drugi narodi maternji jezik neguju u školama više od nas - kaže za „Novosti“ prof. dr Veljko Brborić, šef katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu. - Mnogi pokazatelji o poznavanju nacionalne književnosti i jezika su poražavajući, a poslednji su rezultati male mature. Čak i na tom testu, koji se unapred prodavao, učenici su u proseku osvojili deset bodova.NASTAVA PO STAROM U Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS), koji odobrava nastavne programe i planove, čekaju. - Ako je zakon predvideo smanjenje nedeljnog fonda, Ministarstvo će da odluči nauštrb kojih predmeta će to da bude, a onda će Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja napisati nove planove. Tek posle toga, mi odlučujemo o njihovom usvajanju - kaže prof. dr Desanka Radunović, predsednica NPS. Prof. Brborić slaže se da u završnom testu od 20 pitanja nisu ravnomerno zastupljene sve oblasti i da je razumevanje teksta u zapećak gurnulo nacionalnu književnost i gramatiku. Kaže da godinama niko od sastavljača testova nije došao da potraži pomoć ili savet na katedri za srpski jezik. Olivera Krupež, nastavnica srpskog i predsednica podružnice Društva za srpski jezik Moravičkog okruga, priča kako se umesto štiva srpskih i svetskih klasika na maloj maturi smenjuju tekstovi o vojnoj igri indijske vojske, delfinima, „Mona Lizi“, medicinskoj praksi u srednjovekovnom Kotoru... - Funkcionalna pismenost jeste važna, ali ona ne može da se veže samo za maternji jezik i to nauštrb književnosti i upoznavanja sa moralnim vrednostima dela. Potpuno se odustalo od smisla književnog teksta. Kako da insistirate na duhovnim vrednostima, ako ih pitate o delfinima - naglašava Olivera Krupež. - Na časovima od petog do osmog razreda obrađuje se 160 umetničkih i 12 neumetničkih tekstova, a na maturi je sasvim obrnuto.VIŠE ČASOVA BILO 1883. GODINE Srpski jezik je nastavnim planom iz 1883. godine bio daleko zastupljeniji, navedeno je u studiji „Ko i kako vrednuje obrazovanje u Srbiji“, koju je objavila Unija sindikata prosvetnih radnika. U prvom razredu učilo se deset časova nedeljno, osam u drugom, šest u trećem i pet u četvrtom razredu. Danas je to pet časova do petog razreda, pa do osmog jedan manje. Većina srednjih stručnih škola, kao i gimnazije prirodnog smera, imaju svega tri časa. Godišnji fond časova srpskog već je smanjen, a reformama nastavnih planova i programa je degradiran i marginalizovan. Apsurd je da četvrtinu pitanja na završnom ispitu čini pravopis, a i dalje se priznaju odgovori latinicom, čime se krši osnovno pravilo koje važi za sve dokumente - ako je pitanje ćirilično, i odgovor mora da bude takav! I motivacija đaka pada, kada vide da im gotovo ništa od znanja stečenog na časovima ne treba da bi odgovorili na pitanja male mature. Zato dr Ivan Ivić sa Filozofskog fakulteta, jedan od naših vodećih prosvetnih stručnjaka, ističe: - Odnos književnosti, gramatike i razumevanja tekstova treba da bude uravnotežen na završnom ispitu, kao i u nastavi. Čini se da je to sada malo zakrivljeno, i to u korist razumevanja tekstova - kaže. - Tu uvek postoji uzajamno dejstvo, pa način ispitivanja povratno deluje na način učenja. Smanjivanje značaja koji se daje srpskom jeziku već se odražava na znanje đaka. Jasna Janković, nastavnica srpskog, kaže da su se nekad padeži učili celo polugodište, a sada mesec dana. Zato danas tek svaki deseti osmak ume da nabroji padeže. - U srednju školu dolaze deca koja su elementarno nepismena, ne znaju čak ni stvari koje se uče u drugom osnovne - otkriva Jasna Janković. - Bavimo se razumevanjem teksta, a srednjoškolci često taj isti tekst ne umeju da prepišu sa ćirilice na latinicu. Ona zaključuje da paralelno postoje dva problema - manjak časova i preopterećeni nastavni planovi i programi. Posledica su deca koja malo čitaju, slabo razumeju i još lošije pišu.

Nastavak na Večernje novosti...