Izvor: Southeast European Times, 05.Avg.2013, 17:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve bolja saradnja država u regionu

Zajednički sastanci predstavnika država na Balkanu se smatraju načinom za izgradnju bolje budućnosti regiona.

05/08/2013

Dražen Remiković za Southeast European Times iz Banja Luke -- 5.8.2013.

Vlade balkanskih država sve češće organizuju konferencije kako bi se zajedničkim naporima bavile saradnjom i radile na zajedničkim projektima, što, kažu politički komentatori, pozitivno deluje na izgradnju jačih odnosa u regionu.

Prvi takav >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << sastanka vlada Srbije i Republike Srpske (RS) održan je u martu 2011, posle čega su predstavnici tih vlada nastavili da redovno održavaju zajedničke sednice svaka tri meseca, a poslednji je održan 12. jula.

Srebrenka Golić, ministarka RS za prostorno planiranje, građevinarstvo i ekologiju, kaže da praksa zajedničkih sastanaka stvara dobar okvir za sve države na Balkanu i da bi sve vlade u regionu trebalo da slede taj primer.

„Na sednici odmah razgovaramo o zakonima i odlučujemo o konkretnim projektima. Najznačajniji projekat oko kog su se dve vlade dogovorile zove se Podrinje i obuhvata više od dvadeset opština u RS i Srbiji. Tiče se izgradnje infrastrukture između pograničnih opština, energetike, turizma, poljoprivrede, zdravstva, obrazovanja i drugih oblasti. Više od milion ljudi žive na području reke Drine i smatram da je važno da lokalne zajednici dobiju pomoć u obliku stvarnih rešenja“, kaže Golićeva zaSETimes.

Lokalne zajednice smatraju da saradnja vlada u obliku zajedničkih sastanaka donosi opipljive koristi. Milan Mrnjavčević iz opštine Bratunac, blizu granice sa Srbijom, kaže da je zadovoljan što je izgradnja mosta preko Drine počela u julu.

„Taj most će nas napokon povezivati direktno sa najvećom opštinom na ovom području, Ljubovijom, koja se nalazi u Srbiji. To znači da nećemo morati da putujemo u Goražde, Tuzlu, Banja Luku i Sarajevo na lekarski pregled. Biće dobro i za poljoprivredu i turizam“, kaže zaSETimesMrnjavčević, inače poljoprivrednik.

Dve vlade dogovorile su izgradnju mosta prošle godine, zajedničkim sredstvima. Most će koštati oko jedanaest miliona evra i očekuje se da će gradnja biti završena krajem 2014.

Vlade Makedonije i Srbije održale su svoj prvi zajednički sastanak početkom juna. Razgovaralo se o svim nivoima bilateralne saradnje i dve zemlje dogovorile su jačanje ekonomskih odnosa.

Makedonija i Srbija postigle su dogovor o zajedničkom nastupu na trećim tržištima, pojačanoj trgovinskoj razmeni, kao i saradnji u zdravstvu, obrazovanju i transportu. To je bio prvi sastanak te vrste makedonske vlade sa Srbijom, ali se u budućnosti očekuje još sastanaka, od kojih će prvi biti sa predstavnicima Kosova i Albanije.

Analitičari smatraju da ekonomska integracija zemalja koje ulaze u EU donosi više mogućnosti za saradnju. [Laura Hasani/SETimes]

Analitičari podržavaju održavanje zajedničkih sastanaka i vide ih kao priliku za pojačanu regionalnu ekonomsku saradnju i ubrzanje procesa EU i NATO integracije.

„To je dobra stvar, uvođenje dobre prakse. Mislim da bi takve zajedničke sednice, u duhu dobrosusedskih odnosa, trebalo održavati i sa Bugarskom, Albanijom i Kosovom ... pa čak i sa Grčkom, u bliskoj budućnosti“, kaže zaSETimesJove Kekenovski, profesor političkih studija na Univerzitetu Sveti Kliment Ohridski u Bitolju.

„Te sednice su dobre jer pružaju mogućnost za bolju i konkretniju regionalnu saradnju i jedinstveni nastup država regiona pred međunarodnom zajednicom, i omogućavaju realizaciju mnogih regionalnih projekata od interesa za konkretne države“, kaže Kekenovski.

Analitičari kažu da bi zajednički sastanci zemalja regiona na nivou vlada, na kojima se razgovara o međusobnoj saradnji, trebalo da budu češći i fokusirani na konkretne bilateralne odnose.

Na Kosovu se smatra da iskustvo država u Evropskoj uniji pokazuje da se razlike mogu smanjiti putem ekonomske integracije.

Dren Doli, saradnik Kosovske grupe za pravne i političke studije u Prištini, kaže zaSETimesda zemlje na Balkanu moraju da prepoznaju međusobne razlike i počnu da rade u okviru zajedničke balkanske platforme koja formuliše njihove probleme i pruža rešenja za predstojeće izazove.

„Rastući skepticizam u pogledu budućeg proširenja EU bi posebno trebalo da bude tema za razmišljanje u zemljama Balkana“, kaže Doli. „Njihov ekonomski prosperitet i stabilnost dolazi iznutra, a ne izvan tih zemalja.“

Seb Bitići, izvršni direktor Balkanskog instituta za politiku u Prištini, kaže da ekonomija može da zbliži Balkan, ali da ekonomska saradnja ne može da bude zamena za evropske integracije.

„Biće tu oklevanja, zbog toga što se ne želi ući u neki projekat koji bi mogao da se posmatra kao zamena za evropske integracije. Takođe, saradnja već postoji u okviru CEFTA, što se može smatrati dovoljnim. Saradnja će se nesumnjivo produbiti, ne u obliku nekog regionalnog sporazuma, već putem podsticanja kompanijama da pojačaju svoje aktivnosti u zemljama regiona“, kaže Bitići zaSETimes.

Dopisnice Linda Karadaku iz Prištine i Biljana Lajmanovska iz Skoplja pomogle su sastavljanje ovog teksta.

Koliko su regionalni sastanci korisni za stvaranje duha saradnje na Balkanu? Pridružite se diskusiji tako što ćete napisati komentar.

Nastavak na Southeast European Times...