Izvor: Danas, 23.Sep.2015, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve boje jeseni
Svuda oko jezera Balaton tiskaju se noću svetlosti barova, kafea, restorana, bele kao ljiljani. Katkada smo tu sedeli noću i ćutali, beše to mirna, radosna osama u zajedništvu, i noći postajahu relikvijari za neka lica i snove kojih smo se sećali, koji su nam se osmehivali, ali čija imena ne izgovarasmo naglas.
Katkad bi mirna, usnula leđa jezera uzdrhtala, kao da jezero ružno sanja. Ali to ne beše snevanje, na zelenoj mesečevoj svetlosti videli bismo tek biljurni rep >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ribe što je skočila uvis i posrebrila noć na tren. Balaton jezero ima četrdeset vrsta riba. Ponekad, noću, dok plivasmo, naletala sam na njihova jata. Napravile bi nam prostor u toj vodenoj tami, gde su na dnu plesale morske trave pod orguljskom muzikom vode.
Zvali su nas svake noći u Šifok, on se nalazi na južnoj strani jezera Balaton i tu se pleše, pije, ljubi i voli beskrajno lako, jer sve traje samo do zore. Ali ja nisam odlazila, padala sam u beli, blagi jarak postelje i sanjala samo mrtve, krilate kako mi miluju lice. I ne beše me strah. Balatonfured je grad na severnoj obali jezera, miriše na slatkoću grožđa i prolaznosti i grožđe što tada zri ima meka usta i setan ukus hostije. Tu se, kad zarumeni s jeseni i kada zemlju poprska prva krv opalog lišća, održava veliki broj vinskih festivala. Neki ljudi, brkati, daleki, blistavih očiju, prodaju ili piju ili i piju i prodaju vina. I ničeg bolnog nema u njima. Sve je jednostavno. O, zašto nikad ne mogoh i ja tako? Na najlepšoj obali jezera Balaton, Zamardi, punoj sitnih, crnih vrabaca, kao muzičkih nota okačenih po drveću, nemirnih ševa i nevidljivih gavranova, udisala sam noćni vazduh Balatona, disala sam med i svetlost, mislila kako je ljubav opora, opojna i krvoločna i pokušavala da se molim jednom Hristu što se krio u granama, taman, krilat i tako lep. Osećah groznicu od njegovog pogleda i drhtava od njegovog prisustva, kretoh dalje. Negde u daljini, nevidljiva zvona zvonila su sladostrasno, zatresena nevidljivim rukama leta što je umiralo na krstu noći bez zvezda. Od sveg tog blaženstva "ponela sam samo mirisnu sen elipsi neuhvatljivih ptica".
