Izvor: Politika, 12.Nov.2013, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaštara
Zašto smo revoltirani što u Vukovaru lome table sa ćiriličnim natpisima, a živimo u zemlji Srbiji sa skoro većinskim polupismenim stanovništvom. Neko dođe, na primer, u Beograd i krene od Slavije ka Kalemegdanu u nameri da nešto pazari. Devedeset odsto natpisa iznad lokala ispisano je latinicom. Ako su pomenuti savladali latinicu, poželjno je i da sriču engleski jezik! U našim selima, lepo i velikim slovima latiničkog pisma, ispisanim na drumu, piše BUS, što označava autobusku stanicu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja pruža priliku meštanima da se „busuju” do grada, gde mogu da sretnu građane koje ne tretiraju kao ljude jer im zakazuju operaciju kuka za 2022. godinu! Ostaje im da zbog kuka kukaju, što zbog bolova, što zbog prokletstva što su se rodili u zemlji Srbiji. Oni od kojih se to očekuje, kojima je to dužnost, koji su izabrani da užas reše, time se ne bave. Siguran sam da bi se mnogi građani pridružili proročanstvu pesnika koji reče: „Zaustavite planetu, hoću da siđem.“ Molim vlast da izboksuje prioritet silaženja „zaslužnih” iz novije srpske istorije. Prosto da bi se izbegla gužva.
Popeše nam se na glavu virtuelnim raspredanjima o koridorima. Gradić Horgoš postade poznat i deci iz Vranja.
Vozim desnom trakom autoputa prema Nišu. Mene i Saleta nije mrzelo da izbrojimo 64 zakrpe na 100 metara međunarodnog puta kroz Srbiju! Da nevolja bude veća, tri puta su pored nas bukvalno proletela kola s rotacionim svetlima koja treba na vreme zapaziti inače ste mrtvi. Žure izabranici naroda u svoja sela. Vreme je da se peče rakija (opijum za narod).
Treba shvatiti lopove koji kradu železničke šine, jer mu šine dođu „na izvol’te”. Tim prugama više niko ne prolazi, a ako se i usudi vozi na sopstveni rizik. Ispred nosa nam protiče ogromna reka Dunav. Plovni put koji bi neko zlatom platio. Na moje iznenađenje, pre neki dan sam video jedan, očito zalutali brod. Stvarno ću pomisliti da su nam sve komunikacije prekinute. Ali ne lezi vraže. Pojavio nam se „značajan za Srbiju” avion slikan više nego Broz. Pratili naš avionski prvenac lovci. Valjda da nam čedo ne zbriše. Avion značajan za Srbiju, ali beznačajan za prazne džepove ukoliko ne uvedu avionski „bus plus”.
Toliko smo oguglali na kriminal da nas nije iznenadio ni trinaestogodišnjak sa podebelim dosijeom kriminalca. Statistika nam je predočila da deca već sa 13 godina piju alkohol. Za utehu, sada ne piju nego prave „Molotovljev koktel”, koji bacaju na škole kao predigru za paljenje naših stadiona. To im valjda dođe kao sportska vežba.
Knjige žalbi su ispunjene. Vratimo se na sveske zvane „svaštara”, jer svašta nam se događa, a ovaj narod kratko pamti.
Zoran Hristić
objavljeno: 12.11.2013.
