Izvor: Politika, 05.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaku ljubav, ipak, treba platiti
Naravno da deke i bake žele da što brže dobiju unuke, ali izgleda da sredovečni građani daju za pravo mladićima i devojkama koji tek treba da osnuju porodicu – nekada je bilo lakše, danas se do finansijske sigurnosti dospeva prekasno da bi se brak i potomstvo stvarali u najboljim godinama. Biološki najproduktivnije generacije kod nas pre misle kako da umnože plate nego svoju lozu. Dejan Milovanović (26), student ekonomije, nada se da će formirati porodicu u narednih pet godina.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />– Životnu saputnicu imam, ali nedostaju mi stan i još dva ispita do diplome. Voleo bih da imamo dvoje dece. Ipak nisam počeo da pravim čvrste planove, rano je pre nego što napunim trideset godina.
Ivan Nikolić (41), menadžer, već jednu deceniju ima porodicu.
– Oženio sam se u trideset prvoj godini. Meni je bilo lakše nego većini. Kada smo supruga i ja bili spremni za brak, već sam imao stan i posao. Posle toga, nikakve dodatne uslove nismo morali da čekamo da bismo proširili porodicu.
Daliborka Ilić (23), trgovac, nije oklevala kao većina njenih vršnjaka:
– Već četiri godine sam udata. Moj muž i ja smo podstanari bili tada i podstanari smo i danas. Imamo jedno dete, planiramo i drugo, čak i ako izostane finansijsko poboljšanje. Da smo čekali savršene okolnosti, ne bismo imali ni ovo dete.
Marko Stanojević (32), radnik " Beogradskog vodovoda i kanalizacije", odlučio je da bude oprezniji:
– Porodicu ću, nadam se, zasnovati za nekoliko godina. Ne moram da imam stan, ali ne mogu bez većih prihoda. Svakako da želim decu, ne znam još koliko. To i ne treba uslovljavati bilo kakvim spoljnim pogodnostima, neka se desi, kad god.
Nenad Smiljanić (34), monter, još je manji optimista:
– Šest godina čekam da budem primljen za stalno. Oženjen sam, imamo stan, ali kako da planiram decu kada radim za 20.000 dinara mesečno? Ne usuđujem se da proširujem porodicu bez sigurnog zaposlenja.
Stevan Adamov (44), automatičar, mogao je sebi da dozvoli da bude impulsivniji.
– Supruga i ja smo se venčali 1988. godine. Tada nismo znali koliko dece želimo, ali nismo morali da brinemo kako ćemo ih zbrinuti. Ja sam posedovao kuću, i radio sam. Sve je već bilo na mestu, ništa nas nije sprečavalo da sledimo svoju volju, kakva god ona bila.
Kosti Stefanoviću (32), barmenu, tek što su se izjalovili planovi koje je imao za osnivanje porodice:
– Devojka i ja smo se razišli, pet godina je otišlo u vetar. I dalje želim porodicu, samo što mi je sada još teže da zamislim kada ću je dobiti. Imam posao, ali ne znam da li bih bez bolje plate smeo da se ženim, još manje da stvaram potomstvo. Voleo bih gomilu dece, čitav fudbalski tim.
Srećan slučaj je pomogao Stanku Buhi (47), lekaru, ali su on i njegova buduća žena imali i hrabrosti u pravom trenutku:
– Supruga i ja smo se uzeli u dvadeset petoj godini. U roku od tri meseca, i ona i ja smo diplomirali i ja sam dobio posao. Svejedno, možda ne bismo požurivali venčanje da nismo bili iz različitih gradova. Nismo želeli da se razdvajamo, pa smo odmah rešili da razmenimo burme i vežemo se za čitav život. I dete smo želeli koliko smesta, ali, nažalost, jedanaest godina smo morali da se trudimo da bismo ga dobili.
Nevena Cvetko (37), inženjer pejzažne arhitekture, već je dva puta formirala porodicu:
– Prvi put sam imala dvadeset dve godine. Naravno da nije bilo planirano, još sam bila student. Doduše, imala sam stan, muž je imao i posao, ali, iskreno, zatrčali smo se bez mnogo razmišljanja. Tako sam dobila i prvo dete. Sada nameravam da rodim i drugo, ali ovog puta sam se postarala da znam tačno šta radim.
Ljubiša Jović (54), pogonski inženjer, još je jedan pripadnik starije generacije za koga je odluka o stupanju u brak i pravljenju dece bila laka:
– Oženio sam se 1979. godine. Bilo nam je lakše, sistem je bio takav da vas je oslobađao svih onih muka koje momci i devojke imaju sada. Tada sam navršio dvadeset devetu godinu i imao sam lepo plaćen posao i stan, supruga je, takođe, radila, ništa nas nije sprečavalo. Posle ženidbe, bilo je prirodno da bez daljih uslova pravimo decu, tako da danas imamo dva sina.
V. V.
[objavljeno: ]
