Izvor: Blic, 03.Okt.2008, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svakom samoubistvu prethodi vapaj za pomoć

Dejanu V. (53), koji se hicem iz službenog pištolja ubio prekjuče na radnom mestu u portirnici „Laste" na autoputu Beograd-Niš, nažalost nije bilo pomoći. Niko nije naslutio da će presuditi sebi. Međutim, mnogim ljudima koji ne vide izlaz iz situacije koja ih je zadesila i koja im se čini nerešivom moguće je priskočiti u pomoć. Potrebno je samo malo više pažnje čim se primete prvi nagoveštaji kobne odluke.



Kada su u pitanju pokušaji samoubistva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << situacija u našoj zemlji je dramatična.

- Statistika pokazuje da imamo deset pokušaja na jednog samoubicu.

Ljudi, koji su odlučni u nameri da se ubiju, biraju manje prometna mesta, bez mogućnosti da ih neko otkrije i na vreme spreči. S druge strane, kod pokušaja samoubistva su tipični načini trovanje tabletama i skokovi, po kojima su poznati Brankov most u Beogradu i Petrovaradinski u Novom Sadu, ali i mnogi soliteri u Subotici i Nišu - objašnjava za „Blic" dr Zlatko Nikolić, kriminolog na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja.

On kaže da su takvi pokušaji, poput 28-godišnjeg M. P., koji je nakon 17-satne drame odustao od skoka sa zgrade na Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, u stvari, vapaj za pomoć.

- Stanja tuge, apatije i beznađa prisutna su kod 65 odsto i onih u pokušaju i pravih samoubica, a nesanice, promene raspoloženja i strahovi kod 30 odsto njih. Depresije uzrokuju snažnu, nepopustljivu i dugotrajnu bol, koja gura osobu prema bilo čemu što bi tu bol moglo da ukloni, pa zbog toga oni biraju smrt. Ukoliko okolina ne reaguje, ljudi skloni suicidu shvataju da nemaju na koga da se oslone. Kada pokušaju samoubistvo, tek tada skrenu pažnju. Tada se svi trgnu i shvataju da nekome treba pomoći - objašnjava Nikolić.

Medutim, kako on kaže, oni koji su jednom spas potražili u samoubistvu, u roku od četiri godine ponovo će pokušati sebi oduzmu život, dok deset odsto njih u tome i uspe.

- Retko kada se može predvidi kada će i da li će neko izvršiti samoubistvo. Uz dobru anamnezu i dovoljno podataka, možemo okvirno proceniti da li kod nekog postoji rizik za to - objašnjava dr Ljiljana Milivojević, psihijatar.

Statistika pokazuje da muškarci u Srbiji četiri puta više oduzimaju sebi život nego žene. Neizlečive i teške bolesti samo su jedan od mnoštva uzroka samoubistava u Srbiji, kojoj sa 20 suicida na 100.000 stanovnika pripada neslavno 13. mesto među evropskim zemljama.

- Za našu zemlju je tipično takozvano anomično samoubistvo, koje se pojavljuje nakon krize i raspada starih sistema, kada prestaju da važe stari obrasci ponašanja. Uzroci samoubistava najčešće su ekonomski, a onda i emotivni - ističe dr Nikolić.

Subotica neslavni rekorder

Procenjuje se da se u Srbiji godišnje izvrši oko 1.500 samoubistava, od kojih je oko 800 u Vojvodini. Najviše se samoubisatva dešava u Subotici i ovaj grad je dugogodišnji crni rekorder, sa više od 50 samoubistava godišnje.

Nastavak na Blic...