Izvor: Blic, 10.Jun.2014, 21:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štancovanje: Dobijamo dva doktora nauka na dan

Broj akademaca na doktorskim studijama od 2007. do 2012. povećao se čak osam puta, dok se broj novih doktora nauka u istom periodu utrostručio. (+) Kliknite za uvećanje

Tako je 2007. godine doktorski rad odbranilo 206 studenata, a 2012. je to učinilo njih 770. Iako prosvetne vlasti ove brojke raduju jer tvrde da su one lep pomak u obrazovanju stanovništva, zabrinjava to što je do naglog porasta doktoranada došlo paralelno sa ekspanzijom privatnih fakulteta i otvaranja raznih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << isturenih odeljenja državnih i privatnih fakulteta širom Srbije.

Pročitajte još Grupa autora: Stefanovićev rad ne može biti doktorat Megatrend: Apsolutno autentičan rad ministra Stefanovića Verbić: Svaki deseti doktorat u Srbiji je po evropskim standardima - plagijat Vučić o Stefanovićevom doktoratu: Najgluplje obrazloženje o plagijatu koje sam čuo Dana Popović: Sve tvrdnje o plagijatu su tačne Pod lupom i doktorat Miće Jovanovića

Kako je „Blic“ saznao iz izveštaja Nacionalnog saveta za nauku, samo u toku jedne godine Privredna akademija Novi Sad iznedrila je 200 doktoranada, a slične statistike, kažu u ovom savetu, svojevremeno je beležio i Evropski univerzitet Beograd. To znači da su, statistički gledano, ovi privatni univerziteti svakog drugog dana davali po jednog doktoranda.

O kakvoj ekspanziji je reč najbolje ilustruje činjenica da je celom Univerzitetu u Beogradu trebalo 205 godina postojanja da bi iznedrio 8.500 doktora nauka.

Poslednje dve godine pak privatni univerziteti prekinuli su hiperprodukciju ove najviše titule, a njihovi studenti danas čine oko 20 odsto od ukupnog broja onih koji godišnje doktoriraju.

- Hiperprodukcije sada nema. Bilo bi je kada bi se u Srbiji godišnje upisivalo 3.900 njih na doktorske studije, koliko ima akreditovanih mesta, i kada bi ih 3.000 doktoriralo. Svuda u svetu nastoje da imaju što veći broj studenata doktorskih studija, pa ta tendencija postoji i u našoj zemlji - priča prof. dr Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj.

Ipak, iako hiperprodukcije trenutno nema ni na privatnim ni na državnim fakultetima, broj doktorata veći je nego ikad.

- Danas je više univerziteta, čak 19, a doktorske studije su skoro svuda akreditovane. Ranije su studenti državnih fakulteta mahom odlazili u inostranstvo kako bi doktorirali, a sada i privatni i državni fakulteti u Srbiji produkuju sličan procenat doktoranada - objašnjava prof. dr Branko Kovačević, dekan ETF u Beogradu.

Kovačević: Kriterijumi jednostavno nisu ujednačeni

Studenti privatnih fakulteta, dodaje on, teže dolaze do stipendija u inostranstvu, ali to ne znači da su njihove studije nužno lošijeg kvaliteta nego na državnim fakultetima.

- Kriterijumi jednostavno nisu unificirani. Kao što imate niže standarde na pojedinim privatnim fakultetima, tako ih imate i na pojedinim državnim. U slučaju doktorskih studija, prva brana od lošeg kvaliteta je transparentnost. Doktorski rad mora da bude dostupan javnosti, mora da se zna ko su bili mentor i članovi komisije, a kad oni potpišu da stoje iza nečijeg rada i kad znaju da je to u svakom trenutku dostupno javnosti, onda im neće biti baš svejedno da preuzmu odgovornost - smatra Kovačević.

Takođe, standardi se moraju ujednačiti, moraju biti jedinstveni za sve, a pitanje kvaliteta doktorskih studija nije do kraja rešeno ni na državnim ni na privatnim fakultetima.

- Da bi uopšte branili doktorski rad, studenti prethodno moraju imati objavljen jedan ili dva rada u prestižnom časopisu sa SCI liste. Isto tako, njihovi mentori moraju imati više od pet radova sa SCI liste. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, doktorat se ne može braniti - objašnjava prof. dr Vera Dondur.

Međutim, kako „Blic“ saznaje, ministar Nebojša Stefanović nije ispunjavao ovaj uslov u trenutku kada je branio svoj doktorski rad, a ni svi mentori koji su učestvovali u odbrani njegovog doktorata. Kontrolu doktorskih studija vrši Komisija za akreditaciju tako što joj fakulteti predaju tačnu listu ljudi koji su doktorirali, imena mentora, temu doktorske disertacije i broj objavljenih radova u međunarodnim časopisima.

- Na Univerzitetu u Beogradu kontrola je vrlo stroga. Veće svakog fakulteta pregleda referat s tezom, pa se dalje materijal prosleđuje komisiji univerziteta. Čak se ne dešava da do nas u veću dođu referati kandidata koji nisu ispunili uslove, a kamoli da takvi kandidati stignu do univerziteta - tvrdi Dondur.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...

Radio Televizija Vojvodine: Mediji: Svakog dana dva doktora nauka