Izvor: RTS, 09.Apr.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svako peto dete zlostavljano
U Srbiji svako peto dete je zlostavljano, a emocionalno i psihičko nasilje trpi četvrtina maloletnika. U čak 60 odsto slučajeva prisutno je grubo zanemarivanje dece. Deca, koja su doživela neki vid nasilja, najčešće žive samo sa jednim roditeljem, pokazuju istraživanja.
Svako peto dete u Srbiji je zlostavljano. Prema rezultatima istraživanja centara za socijalni rad u Srbiji, u 43 odsto slučajeva zlostavljač je otac, majka u 19 procenata.
U Srbiji više >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od 70 odsto dece kažnjava se nasilnim metodama, a veliki broj slučajeva nasilja nad decom ostaje neprijavljen, rečeno je danas na raspravi o Posebnom protokolu o postupanju pravosuđa u zaštiti maloletnika od zlostavljanja i zanemarivanja.
"Vlada Srbije usvojila je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Uskoro biti potpisan i usvojen poseban dokumen koji će biti dopuna zakonima u toj oblasti", rekla je ministarka pravde Snežana Malović.
Malovićeva je dodala da donošenjem posebnog protokola posvećuje se pažnja tome da deca imaju što manje traumatično iskustvo kada pristupaju sudu.
"Veliki broj slučajeva nasilja u porodici i specijalnim institucijama za decu ostaje neprijavljen, nasilnim metodama", rekla je Šefica Kancelarije UNICEF-a u Srbiji Judita Rajhenberg .
Nisko obrazovanje, nezaposlenost i siromaštvo česti su u ovim problematičnim porodicama.
Stručnjaci upozoravaju da kriza može povećati njihov broj, a samim tim i nasilje nad decom moglo bi da bude u porastu.
Maloletni dečaci pretučeni u Čačku, u Vranju seksualno zlostavljan trinaestogodišnjak, u Beogradu - silovana devojčica - najnoviji su slučajevi nasilja nad decom.
Mesta u prihvatilištu nema
U Prihvatilištu za urgentnu zaštitu zlostavljane dece u Beogradu upozoravaju da je situacija krajnje zabrinjavajuća i da je njihov kapacitet popunjen.
"Ranijih godina je to bilo 50,60 odsto popunjenih kapaciteta, a sada je 100 odsto. Dešava se da čim jedno dete ode dođe drugo", ističe Ivana Milojević-Đukić iz Prihvatališta.
I deci i hraniteljima potrebna je snažnija podrška, zbog toga što pojedine porodice su nemoćne pred problemima pa razmišljaju o odustajanju od hraniteljstva.
"Jako je teško biti hranitelj takvoj deci. Mnogo rada, mnogo priče... Ja njemu stvarno pomažem, ali se bojim da u dubini duše negde nešto ne tinja", priča hraniteljka Smilja Čotrić.
Branka Radović iz Asocijacije za alternativno porodično staranje upozorava da se dešava da dete, koje je jednom izmešteno zbog zlostavljanja i zanemarivanja, zna kako to utiče na porodicu, kako rastura porodicu i tada dete pokušava da se suprostavi vaspitnim merama hranitelja.
Najveći problem je i dalje to što je nedovoljno razvijena primena sistemskih mera za pomoć zlostavljanim licima.
"Vi odlazite kod lekara i očekujete da su oni obučeni, da imaju procedure kako da postupaju kada postoji sumnja ili saznanje, međutim oni to nemaju", kaže Dušica Popadić iz "Incest trauma centra".
Nacionalna strategija za prevenciju nasilja nad decom počeće da se primenjuje tek kada se uradi i usvoji akcioni plan. A onda se može očekivati i bolja povezanost institucija.
"I zdravstvene institucije i škole i sudstvo i tužilaštvo i policija, i svi ostali akteri će biti uključeni, svi koji mogu da doprinesu", obećava Dragan Vulević iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
