Izvor: Politika, 18.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svako peto dete vanbračno
Svaka peta žena u Srbiji rađa dete van braka.
Izvučen iz konteksta poslednjeg popisa stanovništva Srbije, ovaj podatak bi svakako predstavljao alfu i omegu feminističke doktrine, ali činjenica da dvadeset odsto žena u našoj zemlji na porođaj odlazi bez burme svakako zahteva podrobniju socio-psihološku analizu.
Da li ovaj podatak treba tumačiti u svetlu teze da su vetrovi tranzicije koji snažno šibaju ovom parcelom Balkanskog poluostrva "oduvali" muškarce koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << motivisani da se hrabro uhvate u koštac s neprospavanim noćima, menjanjem pelena, suzama i malim boginjama svog deteta, školskim zadacima, izazovima puberteta ili je svaka peta žena došla do zaključka da je patrijarhat, kao institucionalizovani obrazac muške dominacije – antropološka greška i značajan izvor kriza kod pripadnica lepšeg pola?
Psiholog i psihoterapeut Mirjana Stefanović ne naginje feminističkoj interpretaciji ove činjenice. Bar ne kad je naša zemlja u pitanju. Mala je verovatnoća da Srbiju, koja je više od jedne decenije izmeštena iz definicije normalnog života, tako snažno zapljuskuju talasi emancipacije da svako peto novorođenče nosi mamino prezime, razmišlja naša sagovornica i dodaje da je njena struka ipak limitira na psihološku interpretaciju ovog podatka.
"Odluka majke da sama podiže dete je njeno osnovno ljudsko pravo. Međutim, ja kao psiholog moram da naglasim da je na mikropsihološkom planu za rano detinjstvo izuzetno važno prisustvo mame i tate u emotivnoj blizini deteta. I dok je u prvih godinu dana dete u bliskom emotivnom odnosu s majkom, posle tog perioda psihološke simbioze majke i čeda, na pozornicu detinjstva treba da stupi otac. Prisustvo roditelja suprotnog pola neophodno je, između ostalog, i zbog izuzetno složenog procesa identifikacije i procesa formiranja polnog identiteta, koji je za nijansu komplikovaniji kod muškog deteta", objašnjava Mirjana Stefanović.
Međutim, kako se život ne odvija po psihološkim zakonitostima i kako se u detinjstvo umeću i smrt, i razvod, i otac koji je "na službenom putu", veliki psihološki značaj za dete ima činjenica kako će mama interpretirati tatino odsustvo.
"Na psihološki razvoj deteta veoma utiče mamin odgovor na pitanje – gde je tata i zašto on nije tu. Ako dete dobije pozitivnu psihološku 'priču' o odsutnom ocu, zahvaljujući kojoj će ono uspeti da razvije odgovarajuće psihološke fantazije i biti u prilici da se identifikuje sa njim, nedostatak oca u psihološkoj blizini ne mora imati povređujući uticaj na dečju psihu. Međutim, ako se o odsutnom ocu govori u negativnom kontekstu, onda ta priča može imati negativan uticaj na dečakov odnos prema sebi i prema muškom rodu, a naročito na fantazije jedne devojčice o suprotnom polu i njenu kasniju percepciju muškaraca", objašnjava ovaj psiholog.
Naša sagovornica ističe da u situaciji odsutnog oca bilo koja muška figura iz porodice ili škole može biti dobra figura za identifikaciju – nekad to može biti stric, deda ili – omiljeni profesor fiskulture. Međutim, psihološko odrastanje dece u patrijarhalnoj kulturi dodatno komplikuje značajna osuda okoline. Žena koja nosi i rađa vanbračno dete vrlo često je "razapeta" na socijalni krst srama – prvo od svoje porodice, a potom i u svojoj profesionalnoj i socijalnoj okolini. A majka koja doživljava razne neprijatnosti, koja je povređena, osujećena i depresivna, nije u stanju da prati potrebe svog deteta.
"Psiholozi često kažu da je otac u prvoj godini života psihološki manje važan roditelj, ali taj otac ima veliki značaj za mamu. Naime, njegova uloga je da voli mamu i da joj obezbedi psihološki mir i stabilnost, da je obaspe ljubavlju koju će ona da emituje na dete. Bez te ljubavi ona ostaje depresivna i uznemirena. Neke mame se sa tim vremenom izbore, a neke ne. Sledeća psihološka stranputica dece rođene van braka obično je njihov polazak u vrtić ili školu, u kojoj druga deca počinju da postavljaju pitanja – gde ti je tata, na koje mama treba da ima spremljen odgovor. A odgovor na to pitanje zavisi od toga kako je mama psihološki 'obradila' tatino odsustvo", kaže Mirjana Stefanović.
Da li je odsustvo oca psihološki "fatalnije" za dečaka ili za devojčicu?
– Ne bih rekla fatalnije, ali ono svakako nezgodnije "pada" muškom detetu, jer je veza između majke i sina psihološki jača od njene veze sa kćerkom i potreban je otac da je "olabavi". Osim toga, da bi razvio svoj muški identitet, sin mora da se identifikuje sa ocem, a devojčica će svoj proces polne identifikacije obaviti i bez oca. Naravno, ista ta mama može i da se uda i da dete dobije tatu i ako taj odnos bude psihološki kvalitetan, odsustvo biološkog oca neće fatalno uticati na dečakov ili devojčicin razvoj – zaključuje naša sagovornica.
[objavljeno: ]
